Pravi se od samo 4 sastojka i očas posla: Starinski isproban recept za slatko od belog grožđa

U moru raznih recepata koji se mogu pronaći na Internetu mnogo je onih koji su nepravedno zapostavljeni, a samo zbog toga što su se domaćice okrenule kupovnim slatkišima, koji ne mogu da priđu domaćim slatkim pikantrijama.

Upravo zbog toga, donosimo vam jedan savršen recept za slatko od belog grožđa, koji se pre samo dvadesetak godina nalazio na trpezi u većini domaćinskih kuća.

Isprobajte ga i uživajte u njemu tokom dugih hladnih zima, ukućani će vam biti zahvalni.

Sastojci za slatko od belog grožđa:

1 kg belog grožđa

1 kg šećera ( za zdraviju verziju možete uzeti i braon)

100 ml vode

jedan limun

Priprema:

Grožđe očistite od peteljki, dobro operite i ostavite da se ocedi. Za to vreme u širu šerpu sipajte šećer. Dodajte vodu i zagrevajte na umerenoj vatri uz konstantno mešanje, dok se šećer ne rastopi. Pre nego što počne da se karamelizuje dodajte grožđe.

Grožđe treba da bude lepo prekriveno šećerom, zato dobro promešajte. Skidajte penu koja se stvara tokom kuvanja dokle god je ima. Ovo je veoma važan korak.

Kada ga zahvatite kašićicom, a ono se ne sliva to je znak da je slatko kuvano. Pri samom kraju kuvanja dodajte limun isečen na kriške. Potom ga kuvajte još pet minuta i skinite sa šporeta.

Slatko sipajte u prethodno sterilisane zagrejane tegle, zatvorite poklopac, pokrijte ćebetom i ostavite da se u potpunosti ohlade. Nakon toga čuvajte ih na tamnom i hladnom mestu.

Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.

Lako se sprema, a ukus osvaja.

Na prvi pogled – obična šnicla od belog mesa. Ali kada se utopi u sloj kajmaka i zapeče u rerni, nastaje pravo uživanje. Belo meso u kajmaku je jedno od onih jela koja su od domaćih kuhinja i kafana stigla do statusa gastronomskog simbola, naročito u Šumadiji, na Zlatiboru i u Vojvodini.