radiobalkanfox
Naša pevačica Olja Karleuša gostovala je u jednoj emisiji, te je tako po prvi put nikad otvorenije progovorila o bolnoj prošlosti svojih roditelja, ali je i otkrila zbog čega je ona mamina princeza, kao i zašto je otac od nje uvek zahtevao disciplinu.
Olja je rođena Beograđanka koja je odrasla na Drćolu, nedaleko od Kalemegdana. Ne krije da je lokalpatriota i da beskrajno voli svoj kraj kao i to da je 12 godina čekana od tate i mame.
– Moram Vam reći da ja zaista sada govorim kao laik, a vi kao neko ko me sluša moći ćete tu da čitate između redovao bez da ih ja širim. Mislim da je detinjstvo temelj jednog čoveka i moj temelj je vrlo jak, vrlo stabilan sa dobrim stubovima. Tako da, zahvalna sam roditeljima na tome. Oni su prvo 12 godina bili u braku, osam beba izgubili pa tek onda dobili mene. Ja sam izgleda bila uporna ili najupornija, ali je Bog rekao evo ona neka bude ta koja će se roditi. I moje odrastanje na Dorćolu, ja često umem da kažem Dorćol je moje selo, svaki čovek voli da hvali mesto odakle je došao, ja mnogo volim lokalpatriote i ne volim, to jest nisam pristalica shvatanja ljudi koji beže iz onoga odakle su. I kada čujem da neko lepo priča o svom kraju, nebitno je koji je njegov kraj, kada su to najlepši planinski proplanci, kada su to neki ravničarski delovi, kada je to najlepši grad ili najlepše selo ili najružniji grad i najružnije selo, nebitno je, ali voli ono svoje. Ja to zaista cenim i poštujem. Meni je moj Dorćol najlepši. To je nekome pretenciozno, ali to je moje selo. Kalemegdan je mesto gde sam ja odrastala. Taj beogradski asfalt je mesto gde sam ja igrala školice ili se igrala sa drugarima posle škole. Tako da je to taj moj temelj na koji sam ja zaista ponosna. Tu sam završila na Dorćolu osnovnu školu, nakon toga Pravno birotehničku školu, pa posle Pravni fakultet. Sve me vezuje za moj grad, za moj Beograd – kaže Olja, te otkriva da je tako niko nije zvao:
Foto: Telegraf.rs
– Transformaciju ja nisam ni osetila zato što su mama i tata pri izlasku iz porodilišta mene počeli da zovu Olja. Tako da se ja Olgice uopšte i ne sećam. Mami je bila želja da meni da ime po svojoj sestri i tata je to prihvatio i to je ostalo tako, a onda kažu, tako mi pričaju mama i tata, kada su izašli iz porodilišta i kada su došli kući oni kao pa Olgica normalno je da će je ljudi zvati Olga ali Olga im se nije dopadalo to im je bilo malo grubo i oni su bukvalno od prvog dana počeli mene da zovu Olja tako da i u dnevniku kada sam krenula kao đak mene nikada niko nije prozvao kao hajmo Olgica Karleuša nego uvek Olja Karleuša. Jednostavno je to bilo normalno. To je meni bio sastavni deo mene. Ja sam u jednom momentu kada sam bila dete, pa možda sam imala nekih šta ja znam, taj neki pubertetski period, ja sam razmišljala pa da li da napišem kada budem imala ličnu kartu da tu ipak stoji Olja, zašto Olgica, kada me niko ne zna kao Olgicu. Međutim Olgica definitivno, a Olja kao kao “niknejm”.
Tata je bio taj koji je bio pomalo zahtevan u vaspitnim porukama i vaspitanju, ponekada čak i pomalo strog, a mama topla, nežna i to je Olju zapravo oblikovalo u takvu kakva je.
– I takav model se ja trudim da imam u svojoj porodici jer mislim da mi svi taj kopi pejst pravimo sa našom matičnom kućom. Ja nisam dobila knjige da naučim kako se vaspitava dete. Ništa knjiški ne radim, nego to radim na osnovu nekog iskustva ili na osnovu onoga što sam kroz život proživela sa mojim roditeljima. Moj tata je bio strog, veliki autoritet, uvek je imao neke zahteve, prohteve, voleo je tačnost i to je poprilično usadio u mene. Čak mu malo i zameram zato što evo kao što ste videli, ja sam u emisiju došla sat vremena ranije. Ne volim kada neko kasni, ali u svojim godinama sada ja više ni ne poštujem ljude koji kasne, tačnije umem da odem ako nešto dugo kasne i tako dalje. Znači baš onako branim svoje stavove i branim to što mislim da je moj kvalitet. A mama je baš prava mama. Mama je nežna, topla. Moja majka je žena koja zaplače. Ja zaplačem samo kada su drugi u pitanju, a ne ja. Ja ću zaplakati ako me nešto asocira na dete, na nečiju muku, na roditelje, na tako nešto, ali zbog svojih nekih problema nikada nisam plakala. Tada sam uvek u sebi budila, trudila sam se da budim neki, nije to možda lepo, ali ja sam tu pronalazila svoj spas, trudila sam se da budim neki bes i da taj bes mene u stvari vodi ili ljutnja da to mene vodi do nekog izlaska iz te situacije – ističe Olja i otkriva da je sa mamom i tatom Olja je imala veoma lep odnos, češkanje i pevanje pred spavanje:
– Mogu se pohvaliti jednim lepim odnosom sa roditeljima, velikom privrženošću. Mnogo smo povezani i to zaista kažem još jedanput i danas, meni majka ima 75 godina, otac 80 mi se i dan-danas čujemo, bar jedno četiri puta sa mamom i četiri puta sa tatom, a oni nisu razvedeni. Znači žive zajedno. Ali ih ja zovem pojedinačno. Pa onda isto toliko i sa mužem, pa isto toliko i sa sinom, tako da ja sam razvila tu jednu hobotnicu.
Dok je studirala u početku dvadesetih, Olja je i radila u jednom butiku.
– Ja nisam imala potrebu da radim. Moj otac i majka su bili dovoljno imućni da ja apsolutno nisam imala potrebu da radim, ali moji roditelji su se u jednom momentu protivili jednoj mojoj vezi koja je bila što ja kažem, mislim sada sa ovog aspekta i gledišta dečije. Da, bili su u pravu svakako, ali ja sam ipak tada bila dete, mislim 18, 19 godina, 19 hajde da kažem. I s obzirom da nisam imala podršku, a nisu znali kako da mi kažu ne može jer ne postoji ta mogućnost već je neko punoletan već postoji, možda ću otići, ne znam šta se razvija u glavi roditelja iako ja nikada u tom pravcu nisam razmišljala i kada mi je tata rekao: “Pa dobro, u redu, nije problem, možeš da se zabavljaš, ali mi ti nećemo davati novac da ti putuješ”, ja sam rekla: “Pa nije problem zaposliću se i radiću”. E zato što mi živimo u današnjem iskrivljenom vremenu gde je kada kažeš da si radio u butiku ili u prodavnici ili bilo šta to sada ispada kao da je to nešto loše – priča Olja i ističe da u inostranstvu od punoletstva, između 18 i 20 godine roditelji puštaju decu jer ga tako spremaju za život – rekla je ona u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” i dodala da su mama i tata su potpuno drugačije gledali na nju:
– Mama me gleda ceo život kao princezu, tačnije, ne postoji niko lepši, bolji, pametniji za moju majku ne postoji apsolutno. Ja to zaista opravdavam time što je ona toliko beba izgubila. Što je posle mene isto izgubila, brat mi je se rodio ’86, ali živeo je samo osam sati, nisu mu se otvorila pluća, tako da ja onda razumem majku sa te strane. Nikada se nisam trudila da određene njene iluzije što ja kažem, apsolutno ne, i to što me je idealizovala to je ostalo tako, osim u kilaži. U kilaži je uvek umela da mi kaže šta i kako treba i bila je vrlo realna. A tata je bio taj koji je meni stalno govorio shvati da si ti normalna devojka, normalna devojčica, da se ti uopšte ne razlikuješ od drugih. A to naš posao ne voli. Naš posao voli tu šarenu lažu, da se kupamo u mleku – iskrena je Olja.
Olja smatra da je to bitno u početku da bude tako, a da kasnije to sve dolazi na svoje mesto.
– Mislim da Slavice u tom prvom u tom nekom prvom intervalu da kažem da je tu ta šarena laža za naš posao. Ja govorim samo o mom poslu koji je šoubiznis. Znači to više nije umetnost lepog pevanja, to je šoubiznis gde je pitanje na koji način ćeš se prodati, kako ćeš i kako će te gledaoci doživeti, odnosno publika, e tu jeste zaista malo ta šarena laža bitna. Sada ako me pitate sa ove distance da li je bitna, da mislim da jeste, ali kada si ostvaren kada određene stvari proživiš, doživiš, ostvariš se profesionalno, porodično, imaš partnera, dete, posao, onda ti je apsolutno nebitno. I kada živiš u svom izobilju ili u svojoj lepoti tako mi je nebitno da li sam u hotelu od dve ili 52 zvezdice, jer sam uvek bila i u jednim i u drugim kroz život, a pritom je bitno samo da je toplo i da je čisto – kaže Olja.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar