Predijabetes – simptomi i dijagnoza

Insulinska rezistencija postala je dijagnoza sa kojom se suočava gotovo svaka druga osoba, a predstavlja stanje gde ćelije ignorišu insulin, što tera pankreas da proizvodi više hormona, dok je predijabetes stadijum u kom je šećer u krvi povišen (ali ne dovoljno za dijabetes) jer pankreas više ne može da kompenzuje rezistenciju.

Dakle, rezistencija je uzrok, a predijabetes je posledica.

Kada se dijagnostikuje predijabetes?

Predijabetes se dijagnostikuje kada je jutarnji šećer natašte između \(5,6\) i \(6,9\text{\ mmol/l}\). Ovo stanje je reverzibilno promenom ishrane i fizičkom aktivnošću, a ukazuje na prelaznu fazu ka dijabetesu tip 2.

Ovaj poremećaj metabolizma je ozbiljno stanje, nije praćeno nijednim specifičnim simptomom, iako je jak faktor rizika za moždani ili srčani udar. Međutim, olakšavajuća je okolnost to što je reverzibilni metabolički poremećaj od kojeg možemo, uz malo truda, da se u potpunosti oporavimo.

Jednostavne promene mogu da pomognu u oporavku i spreče tranziciju predijabetesa u dijabetes tipa 2, koji predstavlja direktan rizik za razvoj ozbiljnih komplikacija na srcu, bubrezima, očima i nervima.

Prema relevantnim podacima na globalnom nivou, oko 37 odsto osoba starijih od 20 godina ima predijabetes, dok u populaciji starijih od 65 godina više od 50 odsto osoba ima predijabetes.

– Predijabetes je stanje povišenog nivoa glikemije (šećera u krvi) čije su vrednosti između normalnih i onih koje su specifične za dijabetes. Nivo šećera je viši od normalnog (4,0 mmol/L do 5,6 mmol/L), ali nedovoljno visok za dijagnozu dijabetesa tipa 2. Predijabetes je često nedijagnostikovano stanje, iako je udruženo sa gojaznošću, dislipidemijom i hipertenzijom. Čak sedam pacijenata sa predijabetesom će za neko vreme dobiti dijabetes. Vrednosti glikemije u predijabetesu mogu da deluju laicima kao normalne, ali ovo je stanje koje je povezano sa makrovaskularnim komplikacijama, odnosno neželjenim srčanim događajima, srčanom slabošću i akutnim koronarnim sindromom, ali i sa razvojem mikrovaskularnih komplikacija, kao što su retinopatija, nefropatija i neuropatija – kaže u razgovoru za eKliniku dr Dragana Milosavljević, internista-endokrinolog.

Kako se utvrđuje?

Predijabetes je stanje na koje se može lako posumnjati na osnovu laboratorijskih analiza krvi, odnosno vrednosti šećera u krvi u jutarnjim satima, posle 12 sati gladovanja.

– Vrednosti jutarnje glikemije između 5,6 i 6,9 često se procenjuju kao da su potpuno u redu i pacijenti se ne upućuju na dodatne preglede, iako su ove vrednosti već predijabetes. Dijagnoza se potvrđuje dvočasovnim testom opterećenja glukozom (OGTT), kada su glikemije na kraju drugog sata između 7,8 i 11, što je takođe predijabetes. Često se utvrđuje i tromesečna vrednost šećera, to jest glikozilirani hemoglobin A1c. U ovom testu vrednosti između 5,7 i 6,4 takođe su predijabetes. Nekada se veruje da su vrednosti glikemije malo više od 5,6 normalne, a zapravo nisu, jer predstavljaju rizik za razvoj navedenih komplikacija i zapravo su predijabetes – napominje dr Milosavljević.

Šta jesti ako imate predijabetes?

1. Namirnice bogate vlaknima

Vlakna nude nekoliko prednosti. Pomažu vam da se duže osećate sito tako što povećava zapreminu obroka (upijaju vodu i formiraju gel) i dodatno stimulišu pokrete creva i njihovo pražnjenje.

– Primeri hrane sa visokim sadržajem vlakana uključuju pasulj i mahunarke, voće i povrće koje ima jestivu kožicu, integralne žitarice kao što su kinoa i ječam, hleb od celog zrna i testeninu od celog zrna – objašnjava za “Kurir” nutricionista dijetetičar Jovana Srejić Ferluga.

2. Hrana sa nižim GI

Glikemijski indeks (GI) je alat koji možete koristiti da odredite kako određena hrana može da utiče na šećer u krvi. Uopšteno govoreći, hrana koja ima visok GI brže će podići nivo šećera u krvi. Hrana sa nižim GI manje utiče na glukozu.

– Međutim, organizmi različitih ljudi mogu različito da obrade ovu hranu. Pored toga, kuvanje hrane ili unošenje zajedno sa proteinima ili mastima može da promeni njen GI. Takođe je važno voditi računa o veličini porcija, jer velika količina bilo koje hrane koja sadrži ugljene hidrate može da dovede do porasta nivoa šećera u krvi – objašnjava Ferluga.

Hrana koja ima nizak GI, kao što je hrana sa visokim sadržajem vlakana, najbolja je za regulaciju šećera u krvi. U ishranu uključite povrće bez skroba, povrće iz grupe kupusnjača i zeleno lisnato povrće, mahunarke, orahe i semenke.

– Mešoviti obroci su odličan način da se smanji GI hrane. Na primer, ako planirate da jedete beli pirinač, dodavanje povrća i piletine kuvane u maloj količini zdrave masti može da uspori varenje žitarica i minimizira skokove šećera u krvi – savetuje.

3. Nemasno meso i druge proteine jedite u svakom obroku

Meso ne sadrži ugljene hidrate, ali može da bude značajan izvor masti u vašoj ishrani. Zato birajte živinskom meso i nemasne komade crvenog mesa.

Izaberite izvore proteina kao što su mahunarke, proizvodi od soje, kao što su tofu i tempeh, nemasni grčki jogurt, jaja, piletina, ćuretina, riba poput bakalara, tune i pastrmke, posni goveđi komadi.

– Kuvanje piletine ili ćuretine sa kožom očuvaće vlagu i malo će uticati na sadržaj masti. Međutim, kožu treba ukloniti pre jela – otkriva nutricionista.

Dodatni saveti

Pored odabira kvalitetnih namirnice, veoma je važna i veličina porcije, te vodite računa da izbegavati prejedanje. Takođe, neophodno je da je pijete dovoljno svaki dan da ne biste dehidrirali. Ako imate predijabetes, voda je zdravija opcija od slatkih gaziranih pića, sokova ili energetskih napitaka, koji obično sadrže kalorije koje se pretvaraju u brzo svarljive ugljene hidrate i imaju malu ili nikakvu nutritivnu vrednost.

Bonus video:

(Espreso/ Eklinika/ Stil/ M.S.)