Predstava “Gospođa Olga” premijera u Beogradu

Predstava “Gospođa Olga”, po tekstu velikog srpskog pesnika Milutina Bojića i u režiji Juga Đorđevića, nastala u koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Narodnog pozorišta Republike Srpske, biće premijerno izvedena u Banjaluci, a prvo igranje u Beogradu zakazano je za 24. decembar na sceni “Raša Plaović”. Građanska drama, iako napisana pre više od jednog veka, obrađuje teme koje se i danas čine izuzetno aktuelnim, kao što su nadmoć kapitala nad moralom, moralni bankrot, a pre svega sukob generacija.

– Dijalog koji je Bojić napisao postavlja standard, koji su retki pisci kasnije dostizali. To je ono što je dramaturga Đorđa Kostića i mene, kada smo spremali tekst, iznova iznenadilo – koliko je taj dijalog živ posle sto i više godina. Put tog teksta je veoma zanimljiv. Znamo da komad nikad nije završen i da je kraj koji mi imamo verovatno dopisao neko iz Narodnog pozorišta, tako da to daje još jednu intrigu komadu, jer ne znamo kako bi ga Bojić zapravo završio. Sve izvedbe su bile, bar koliko sam ja mogao da ispratim, potpuno drugačije. Svaka je rađena iz nekog svog jedinstvenog ključa. Znam da je u praizvedbi, u kojoj je Olivera Marković igrala glavnu ulogu, akcenat bio na farsi, na tom komičnom elementu. Ostale su se fokusirale na nešto drugo, mi smo takođe na nešto treće, što pokazuje koliko je tekst vanvremenski i koliko mu se može pristupiti iz različitih vizura – izjavio je reditelj Jug Đorđević uoči premijere u Banjaluci.

Milutin Bojić preminuo je tragično, mlad, sa samo 25 godina, ali je za samo deceniju stvaralaštva (1904-1914) ostavio impresivno nasleđe: stotine pesama, sedam drama i desetine kritičkih tekstova – ukupno oko 1.800 stranica rukopisa. Jovan Hristić, jedan od najznačajnijih srpskih teatrologa, piše o Bojiću kao o piscu koji se pojavio pred kraj jedne književne i civilizacijske epohe, “na pozornici u poslednjem činu drame”, i koji je “zbog toga morao da govori glasno pošto zavesa tek što se nije spustila”.

Dramaturg Đorđe Kosić, scenograf Dragana Purković Macan, kostimograf Velimirka Damjanović, kompozitor Nevena Glušica, te Milica Cerović (scenski pokret), Dejan Sredojević (scenski govor) i Mia Mlinarević (dizajner svetla) potpisuju se kao umetnički tim ovog pozorišnog dela, u kojem su uloge dodeljene Neli Mihailović (Olga Ristićka), Ljubiši Savanoviću (Advokat Novaković), Slađani Zrnić / Nikolini Friganović (Novakovićka), Aleksandru Vučkoviću (Gidra), Ivi Milanović (Vuka) i Smiljani Marinković (Marija).

Podsećajući da reč u suštini oduvek nosi snažnu moć, reditelj Đorđević se prisetio da je još kao dete bio opčinjen bajkom o caru Trojanu i njegovim kozjim ušima, kao i o berberinu koji, čuvajući i sebe i poverenu tajnu, ipak obznanjuje ono što ne bi smelo biti izgovoreno.
– I u Bojićevom komadu, napisanom pre više od jednog veka, upravo je reč ta koja pokreće lavinu. Bilo da je tajna ili javna, izgovorena, prećutana ili zatamljena, jedna jedina reč – na primer: incest, bolest, novac, čast – može skupo da košta likove koji, kao i berberin iz bajke, pokušavaju da svoje tajne zakopaju duboko, nadajući se da iz te rupe neće izrasti zova od tri pruta, lepa i visoka kao stena. Ali šta se desi ako od svih tih tajni, strahova i neizgovorenih istina izraste ne samo jedno drvo nego i čitava šuma i njen korov, koji preplave svet? Šta se desi ako, u tom gustišu, smrt počnemo posmatrati kao blagostanje? Šta onda? – pita se Đorđević.

– Posmatrano kroz vizuru naturalističke drame, erotske sile podsvesti, ono biološko, iracionalno i neukrotivo u ljudskoj prirodi, postaju glavni pokretači radnje u “Gospođi Olgi”, a finansijski problemi puka materijalizacija ispod kojih se te sile kriju – ističe dramaturg Đorđe Kosić i podseća da Bojićevi likovi nisu gospodari sopstvene sudbine.