Prijatelji Dragana Lazića otkrivaju šta je radio dan pred smrt

Dragan Lazić, rođeni brat Darka Lazića,sahranjen je u petak na seoskom groblju u Brestaču, a bol i tuga u njegovoj porodici ne jenjavaju.

Jedan od prijatelja, koji je s Draganom išao i u osnovnu i srednju školu, rekao nam je da ga je video samo dan uoči pogibije.

– O pokojnom Draganu imam da kažem sve naj, naj. Nemam loše reči za njega. Bio mi je dobar drug. Išli smo zajedno u školu, viđali smo se često. Samo dan pred njegovu smrt bio sam s njim. Sadili smo zajedno neke voćke. Imao je planove, hteo je da pravi neko igralište i ljuljaške tu za svoje… Nažalost, smrt ga je u tome sprečila. Motor je čudo, šta da vam kažem – rekao nam je Draganov prijatelj na ivici suza.

Slične reči imao je još jedan Lazićev drug.

– Dragan je bio jako dobar čovek. Imao je mnogo vrlina. Njegova jedina mana je to što nije mislio na sebe i svoju porodicu, pa je bio lud za tim motorima. Nije čuvao sebe. Bio je pravi veseljak, raspoložen da zapeva u svako doba dana i noći. Koliko puta je došao tu pred prodavnicu u centar sela, pa zapeva tu s nama. Pevao je iz srca. Njega pare nikad nisu interesovale. Pevao je za svoju dušu – istakao je ovaj meštanin Brestača.

Podsetimo, pevač je nakon sahrane brata u krugu prijatelja i porodice podelio najteže trenutke kroz koje prolazi. Između ostalog, on im je otkrio i kako su izgledali poslednji momenti pre nego što je zauvek zatvoren beli sanduk s telom njegovog tragično preminulog brata.
Neutešan, Darko je prijateljima koji su došli na poslednji ispraćaj pokušao da objasni ono što se teško može izgovoriti.

– Lepo sam ga obukao… U kovčeg sam mu stavio mikrofon, parfem, torbicu i štap za pecanje – rekao je tiho uz plač folker.

Te reči odjeknule su među okupljenima snažnije od bilo kog govora. U njima je, simbolično, stalo sve ono što je činilo Dragana – ljubav prema muzici, lični trag koji je ostavljao gde god da se pojavi i njegovu veliku strast prema pecanju, hobiju u kojem je pronalazio mir i zadovoljstvo.

Slomljen od tuge, Darko je dodao:

– Eto, sve se sredilo, bio je nikad srećniji i nikad bolji… i onda ovako da mi ode – izgovorio je Lazić.

Kao što je već poznato, braća su bila izuzetno bliska i gotovo svakodnevno u kontaktu. Njihov odnos bio je mnogo više od obične bratske veze, bili su prijatelji, oslonac i podrška jedan drugome kroz sve životne situacije. Iako su ih obaveze često vodile na različite strane, trudili su se da svaki slobodan trenutak provedu zajedno, bilo u porodičnom domu, bilo u društvu zajedničkih prijatelja.

Posebno su uživali u zajedničkoj vožnji motorima, koju su često organizovali s društvom. Jedna od omiljenih ruta bila im je relacija između rodnog sela Brestač i Šapca, gde su zajedno s prijateljima provodili vreme u vožnji, druženju i razgovoru.

Upravo jedan takav susret bio je i njihov poslednji. Ništa nije nagoveštavalo tragediju. Smeh, razgovor, planovi za naredne dane, sve je izgledalo kao i bezbroj puta ranije. Niko nije mogao ni da nasluti da će se samo nekoliko sati kasnije dogoditi nesreća koja će zauvek promeniti život njihove porodice.

 Darko je tokom sahrane sve vreme ljubio i milovao kovčeg u kom se nalazilo telo njegovog brata i pričao s njim.

– Nisi ti ovo zaslužio, brate moj… Tata Milane, dovodim ti sina. Čuvaj mi ga. Obećao si mi da ćemo pričati. Zašto si me, brate, ostavio? Zašto? Ti si moja duša, život! Kako ću ja bez tebe? Nismo se tako dogovorili… Nisam stigao sve da ti kažem, bato. Nismo se oprostili… Proći će sve to, bato, proći će… Obećavam ti! Ništa ne brini, ja ću brinuti o svemu, obećavam ti da će sve biti u redu. Svaki dan ću ti pisati! Ovo je samo privremeno, brate moj! Ne dam te nikom. Zar ovako da te ispraćam – kroz jecaje je govorio pevač.

 Sahranjen Dragan Lazić: