radiobalkanfox
Gde ste mili moji? Je l’ sve pod kontrolom? Kod mene je stanje redovno, slušam i pišem.
Inače, Rale otišao na operaciju, a Ana se picnula kao da ga vodi da podignu platu, prokleti rat između Irana, Izraela i SAD u jeku, sirene zavijaju, srpski analitičari ne spavaju, a domaće starlete su zarobljene u Dubaiju.
Ne mogu da mrdnu i jako sam žalosna jer su aerodromi zatvoreni i letovi otkazani, a biznis klase zjape prazne bez naših zgodnih heroina sa Instagrama.
I znam, nacija je na ivici suza, baš kao i ja.
Šta ako nam se vrate? Gde ćemo da ih smestimo? Ko će brinuti o sirotim starletama, fitnes instruktorima koji su od fitnesa videli samo nove patike.
I dok je Rale pod anestezijom, a Bliski istok pod tenzijom, domaća scena je pod panikom jer nema ko da izbaci storije sa palmama i opisom “life is hard, but I’m harder”.
I tako, dok se veliki igraju rata, mali ljudi vode svoje bitke, za klikove, za kadar, za pažnju, ali i za alimentaciju i doživotno izdržavanje. Svet gori, a neki uredno proveravaju da li je investitor poslao neki dinar…za dete, naravno, iako nije ni blizu porođaj, ali prioriteti su jasni.
U malim sredinama tajne kratko traju, ali bezobrazluk ume da živi dugo i to me je uvek nerviralo. Dve priče koje su mi nedavno stigle zvuče kao trač iz frizerskog salona, ali su zapravo simptom mnogo dubljeg problema… hmm, ajmo ovako – šta raditi kada se trudnoća pretvori u strategiju, a dete u sredstvo naplate? Stanite, moram polako, trebalo bi uživati u tuđem bezobrazluku jer imam neki osećaj da ovaj neće dugo da traje.
Prva priča deluje kao scenario jeftine komedije.
Jedna devojka koja u Beogradu traži svoju sreću je bivšem oženjenom javila da je trudna. Panika, pozivi, dramatične poruke u sitne sate, a on, mukica, prestravljen od sramote i odgovornosti, pristaje da “reši problem” i kupi tišinu uz 500evra.
Novac joj leže na račun, a ona poručuje taksi, ali ne ide da abortira. Abortusa nikad nije ni bilo jer ni trudnoće nije ni bilo. Sledeće što se desilo bio je šoping kese, novi telefon i selfiji uz opis: “Žena mora da misli na sebe.” Mora, naravno i to tuđim strahom i izmišljenim detetom.
Nakon što je saznao da ga je prevarila, jer su se jednom prilikom posvađali, te mu je ona rekla kako ga je namagarčila, popila je batine. Ne podržavam nikako nasilje, pogotovo ne nad ženama, te ovaj potez neću i ne mogu da opravdam ni da je izmislila blizanca i to 3 puta! Ne postoji izgovor, niti opravdanje, ali baš ni najmanje kada je reč o fizičkom napadu na ženu. Bes, povređen ego, prevara, poniženje – ništa od toga ne daje pravo da se digne ruka.
Druga priča je mračnija, a akterka je već bila u mojim kolumnama, te o njenom bezobrazluku već dugo govori narod.
To je taj tip osobe koji svaku situaciju pretvara u kalkulator, pa joj je ljubav procenat, trudnoća investicija, a emocija trošak. Kad priča o “budućnosti”, misli na mesečnu ratu, kad kaže “borim se”, zapravo znači “naplaćujem”. Naplaćuje ona svašta, ali to ste već čitali…
Najglasnija je kad glumi žrtvu jer ništa ne prolazi bolje u maloj sredini od suza sa tačno odmerenim tajmingom.
Ironija je što takvi uvek misle da su najpametniji u prostoriji, a obično su samo najglasniji i blamiraju ostale. Samopouzdanje bez pokrića, moral na popustu i dostojanstvo koje je davno zamenjeno za torbu iz Turske.
Ishod? Njega čekamo. Život ima čudan smisao za humor, ponekad spor, ali precizan. Do sada nisam čula da su takve priče završile bajkom jer kad ti je strategija da gaziš po ljudima da bi stigla do novca, obično se sapleteš o sopstvenu računicu.
Ona je zatrudnela sa imućnim investitorom. Nisu bili u vezi, nisu planirali budućnost, ali se omaklo (iako ne verujem u to sem ako nisu bili mortus pijani i drogirani, što je bio slučaj u njihovom odnosu).
Dogovor je bio jasan – abortus. Novac je dao, a onda se ona predomislila i to ne zato što je proradila emocija, niti zato što je osetila majčinski instinkt koji menja sve, već jer je shvatila da dete može da bude dugoročni “ugovor”. Alimentacija kao mesečna plata. Nema ljubavi, nema porodice, nema stabilnosti ali ima računica. U međuvremenu, noćni izlasci, novi muškarci, alkohol i rečenica: “On ima para, sad neka plaća.”
I tu dolazimo do suštine koja boli.
Dete nije polisa osiguranja, nije investicioni fond, nije karta za lagodniji život. Kada neko rađa da bi naplatio, ne kažnjava partnera, kažnjava dete. Jer to dete jednog dana poraste, ali sa traumama jer… mama je imala računicu.
To je kao što je jedna mamička koja se bavi prostitucijom izjavila u gradu “ali moje dete nosi Zaru, sve joj pružam (to izgleda dođe kao prestiž?), na pitanje zašto radi to što radi.
Biram onda da idem na buvljak u Šopić svake nedelje i cenkam se za Zarine stvari od 30 dinara, jer je mnogo poštenije.
Da se razumemo, muškarci koji beže od odgovornosti nisu nevini statisti u ovim pričama, ali postoji razlika između borbe za pravo deteta i svesnog pravljenja deteta da bi se obezbedila finansijska slavina. Jedno je zaštita, drugo je manipulacija.
Male sredine sve znaju i to dođe do velikih jako brzo. Baš zato su neke ličnosti glavna tema, u svojim rodnim mestima, jer blam pustuje brzo, a sramota još brže.
U provinciji svako zna sve, ko je kome slao poruke ili dao novac, ko je preko noći promenio odluku i zašto komšijina deca dolaze kasno kući iz grada. I znaju da iza par torbi i vikend putovanja na Kop ili Zlatiboru, kao i mora u Petrovcu često stoji praznina koju ni jedna parica ne može da popuni.
Dragi moji, baš tu dolazi do ključne razlike između onih koji manipulišu, i onih žena koji zaista donose teške odluke zbog sebe i svoje budućnosti.
Abortus nije alat za osvetu, nije sredstvo za finansijsku dobit, ali jeste izbor koji žene imaju kada je trudnoća posledica silovanja ili incest, ugrožava život ili zdravlje žene, fetus ima teške anomalije, ili žena jednostavno nije spremna ili sposobna da odgaja dete.
Nadam se da će provincijalka shvatiti gde greši, da će se pokajatu i da neće proći kao one koje su mislile da su pametnije od drugih…
Bonus video:
(Espreso / M.S.)
Dodaj komentar