Račun lekara specijaliste u Americi

Andrej, mladić iz Hrvatske, doživeo je pravi šok kada mu je pet meseci nakon rutinskog pregleda kod američkog ORL specijaliste stigao račun od 2.500 dolara (oko 2.313 evra). Situacija se dogodila dok je bio na letnjem programu Work and Travel u Americi, a Andrej je sve zabeležio na svom TikTok profilu.

„Ljudi moji, došao mi račun iz američke bolnice, pet meseci nakon što sam obavio pregled tamo. Znate koliko je račun? 2.500 dolara! Ja kad sam to video… 2.500 dolara za pregled grla!“ priznao je Andrej.

Osiguranje pokriva, ali računi i dalje stižu

Andrej je objasnio da je odmah pre pregleda proveravao da li je pokriven osiguranjem.

„Dva puta sam pre pregleda pitao da li moram nešto da platim. Oni dok nisu proverili osiguranje nisu mi dozvolili pregled. Kada su videli da je pokriveno, pregledali su me. I opet sam dva puta pitao – jeste li sigurni da osiguranje pokriva?“

Ipak, račun je stigao nakon pet meseci. Srećom, osiguranje je pokrilo oko 2.000 dolara, ali Andrej sada duguje preostalih 500 dolara.

„I sad šta da radim? Da li da platim ili ne? Strah me je da ako ne platim, a budem opet išao u Ameriku, možda će negde pisati da sam dužan. Ma nema šanse da toliko platim!“ zabrinut je Andrej.

Zašto je pregled koštao 2.500 dolara?

Razlog zbog kog je Andrejev pregled kod ORL specijaliste u Sjedinjenim Državama “narastao” na čak 2.500 dolara zapravo leži u načinu na koji funkcioniše američki zdravstveni sistem — jednom od najskupljih na svetu.

U Americi svaka bolnica i svaki lekar samostalno određuju cene, pa tako i najobičniji pregled može završiti kao papreno visok račun. Uz to, bolnice često naplaćuju i dodatne stavke, takozvane “facility fees”, odnosno takse za korišćenje prostora, opreme ili čak samog pregleda u ustanovi.

U Andrejevom slučaju, iako je mislio da ga doktor samo “gleda grlo”, verovatno su uračunati:

• pregled specijaliste,
• korišćenje bolničke opreme,
• analiza simptoma,
• administrativne takse,
• i eventualne laboratorijske stavke, čak i ako ih on nije ni primetio.

U SAD-u je potpuno uobičajeno da se takve stavke gomilaju, pa račun bez problema skače na više stotina ili čak hiljada dolara, čak i za kratku posetu lekaru.

Nakon što osiguranje plati svoj deo, pacijentu ostaje ono što se u Americi zove “out-of-pocket balance” — iznos koji mora da plati sam. U Andrejevom slučaju, to je preostalih 500 dolara, što je za američke standarde gotovo “povoljno”, iako zvuči apsurdno visoko za studenta na Work and Travel programu.

Bonus video:

(Espreso/kURIR/m.s.)