Rami Malek o filmu “Nirnberg”

Predvođen oskarovcima Raselom Krouom i Ramijem Malekom, kao i nominovanim ove godine za najveću nagradu Majklom Šenonom, novi film “Nirnberg” donosi snažnu priču o organizovanju istorijskih suđenja članovima nacističke vrhovne komande. Zasnovan na hvaljenoj knjizi Džeka El-Haja “Nacista i psihijatar” (The Nazi and the Psychiatrist), pratimo američkog vojnog psihijatra, pukovnika Daglasa Kelija (Malek), koji dobija zadatak da proceni mentalno stanje Hermana Geringa (Krou) i drugih visokih zvaničnika. Ono što počinje kao procena pretvara se u opasan psihološki dvoboj u kojem harizma i lukavstvo nacističkog lidera prete da razotkriju surovu istinu – da i obični ljudi mogu počiniti nezamislivo zlo.

– Džejmi piše sa sjajnom strukturom i ritmom i pronalazi onaj uzbudljivi kvalitet kakav smo videli u “Zodijaku”. Postoji i jedan specifičan smisao za humor koji se provlači kroz čitav film, jer je ovo priča o ljudskim bićima, a u određenim okolnostima ljudi moraju da pronađu sopstvene načine da pobegnu od užasa. Način na koji Džejmi sve to provlači tako precizno i elegantno, s likovima za koje možete da navijate u svakom kutku filma, nešto je što je za njega izuzetno jedinstveno.

– Volim istoriju i ako mi date nešto da čitam, uvek ću pre posegnuti za publicistikom nego za fikcijom. Čitajući ovaj scenario, pitao sam se kako je moguće da ovo nisam znao. Nadam se da će publika osetiti upravo to kad izađe iz bioskopa. Bila je to vrlo jedinstvena perspektiva jednog od najrazornijih i najopasnijih trenutaka u istoriji. Bilo je šokantno i smatrao sam da je scenario izuzetno dobro napisan i izbalansiran, pa sam odmah pomislio: “Kako mogu da budem deo ovoga?”

– Definitivno je postojala ambiciozna strana Daglasa Kelija. Bio je usmeren ka dokazivanju sopstvene vrednosti, siguran u svoju snagu i sposobnost, želeo je da bude cenjen zbog toga. Takođe je imao urođenu radoznalost prema ljudskom umu, što mu je pomagalo da stvari sagledava iz jedinstvene perspektive. Bio je opsesivan, kao protivteža Geringovom narcizmu. On se nalazi u situaciji za koju zna da je istorijska i zna da mora da odgovori izazovu, ali je istovremeno opčinjen harizmom i šarmom Hermana Geringa, pa ne može da se uzdrži od toga da pokuša da se sprijatelji s njim.

– Rasel je bio snažan protivnik. Biće nezgodno za publiku da se izbori s tim kako doživljava Geringa zbog Raselove harizmatičnosti. Snimanje u ćeliji s njim podrazumevalo je blizinu u kojoj se činilo kao da nema izlaza. Morali smo da se suočimo i igramo sa stalnim osećajem klaustrofobije koji je visio nad nama, a ja sam u glumačkom pristupu ponekad bio suptilniji, a ponekad agresivniji.

– Obojica su izuzetno inteligentni ljudi i obojicu interesuje psihologija moći i autoriteta i, naravno, zla. Dok drugi likovi samo rade svoj posao, mislim da je Keli želeo više. Možda je bio pomalo sebičan, što ga je činilo konfliktnim u odnosima s kolegama.

– Jeste, pokojni Filip Simor Hofman mi je dao jedan savet u vezi sa scenom s Hoakinom Finiksom u filmu “Master,” a to je bilo: “Učini ga što neprijatnijim.” Razmišljao sam o tom savetu u trenucima s Raselom, jer se radilo o pokušaju da se Gering natera da oseti užas onoga što je učinio.

– Teško je ubediti ljude da zlo može biti logično, lično ili opasno ubedljivo. Mislim da želimo da zlo jednostavno označimo kao zlo, ali ono što je Daglas Keli pokušavao da artikuliše jeste da potencijal za saučesništvo u zlu postoji u svima nama. To je izuzetno izazovna tema za ljude.

– Svaki lik dobija svoj trenutak, što je izuzetno teško postići bez usporavanja priče koju film priča. Često se dešava da takve scene završe na podu montaže, a reditelji moraju da donose nezgodne odluke prema glumcima, ali u ovom slučaju ne mislim da je ijedan trenutak izostavljen.