radiobalkanfox
Voditelj i novinar Željko Stefanović, čije je lice i glas nekada bilo zaštitni znak televizije i radija, prošao je kroz prave životne golgote, od jezive saobraćajne nesreće u kojoj je jedva izvukao živu glavu, preko gubitka roditelja, do velikih nepravdi u karijeri.
Svoj mir danas je pronašao u Smederevu, bežeći od praznog stana i bolnih uspomena, a njegova životna priča nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Najteži trenutak u Željkovom životu dogodio se 15. juna 1991. godine, kada je nakon završene emisije krenuo u Niš da vodi humanitarni koncert za izgradnju dečje bolnice.
Automobil u kom se nalazio sleteo je sa oštećenog puta, a u ovoj stravičnoj nesreći poginuli su muzički urednik Radio Beograda Marjan Karan i mladi vozač Jovica Mitić.
– Išli smo brzo, žurili da stignemo i kada smo prešli u srednju traku, koja je sva bila izraubovana od kamiona, poleteli smo krajnje desno, dotakli travu, meko tlo, odleteli opet levo nazad sve do prve trake i “huuu”. Samo se čuo ventilator, još malo polomljenog stakla i kraj. Mislim da je večnost prošla dok su ljudi izašli iz kola i probali da nam pomognu – priseća se Željko najcrnjeg dana u svom životu i dodaje da i danas zahvaljuje Bogu što je preživeo.
Kada je dovezen u bolnicu, lice mu je bilo neprepoznatljivo od krvi i udaraca po asfaltu, kuk je potpuno izleteo iz ležišta, noga mu je lelujala, imao je prelomljenu lopaticu, a ruka mu je bila nepokretna naredna tri meseca.
– Šest i po narednih meseci bio sam nepokretan, ali sam se borio iz sve snage, kad sam mogao, vežbao bez predaha i zato sam zahvalan i danas osoblju bolnice iz Smederevske Palanke (udes se dogodio kod obližnjeg Starog Sela), Reumatološkog instituta u Beogradu i Seltersu u Mladenovcu. Sati i sati vežbe uz strpljive lekare i fizioterapeute urodili su plodom. “Ljudi, ja hodam”, tako sam rekao kad su me prvi put stavili u bazen Seltersa – priseća se on.
Iako se borio da radi čak i u invalidskim kolicima i na štakama, doživeo je težak udarac kada je, bez mnogo objašnjenja, skinut sa svoje emisije na televiziji.
Ipak, najveću tugu doneli su mu odlasci najbližih, pre svega majke o kojoj je brinuo danonoćno poslednjih osam godina njenog života, sve dok nije preminula u svom krevetu, okružena porodicom. Suočen sa samoćom u praznom porodičnom stanu na Zvezdari, u kom je sve podsećalo na gubitke, doneo je odluku da sve proda i preseli se kraj Dunava.
– Odlaskom roditelja umire deo tebe, više niko ne pita gde si, kad se vraćaš s puta, treba li nešto da se spremi – iskreno i sa bolom u grudima priznaje Stefanović.
Željko je inače bivši suprug pevačice Maje Marijane sa kojom ima ćerku.
On ističe da veoma voli dom i porodicu i da bi, da može ponovo da se rodi, voleo da ima petoro ili šestoro dece.
Na pitanje o tome da li u njegovom mirnom životu u Smederevu ima mesta za novu ljubav i “bolju polovinu”, Željko odgovara iskreno, sa dozom skepse.
– Dobro, možda neka bolja polovina, kažu da za ljubav nije kasno, ali sumnjam da će se pojaviti neka koja, kao ja, voli da ide na izložbe, u pozorište, na fudbalske utakmice – zaključuje Željko, pomiren sa sudbinom, dodajući da i dalje ima dovoljno snage da se bori i dovoljno vatre u srcu da voli život.
(Telegraf.rs/Kurir)
Dodaj komentar