Sezonsko voće koje jača imunitet i pomaže kod prehlade i gripa

Kako je u toku sezona gripa i prehlada, stručnjaci savetuju ljude da jedu što više klementine, voće slično mandarinama, ali daleko bogatije vitaminom C.

Ovo voće je prepuno hranljivih materija i niskokalorično, pa predstavlja snažnog saveznika za imuni sistem i kožu tokom zime. Dodatna prednost je i pozitivan uticaj na zdravlje mozga, piše New York Post.

Klementine jačaju imunitet

Reč je o klementinama, manjim i slađim srodnicima pomorandže. Ovi agrumi se lako gule, obično su bez semenki, a vrhunac sezone im je od novembra do kraja januara. Uprkos njihovoj maloj veličini, nutritivno su veoma vredne: jedna klementina ima samo 35 kalorija, ali obezbeđuje gotovo 40 odsto preporučene dnevne doze vitamina C, ključnog za optimalno zdravlje.

Vitamin C je esencijalni nutrijent, što znači da telo ne može samo da ga proizvodi, već je neophodno unositi ga putem ishrane. On predstavlja snažnu podršku imunitetu jer pomaže u uništavanju infektivnih mikroba, istovremeno štiteći telesna tkiva od oštećenja. Istraživanja pokazuju da redovna i dovoljna konzumacija vitamina C može pomoći u smanjenju jačine i trajanja simptoma prehlade. Međutim, malo je dokaza da uzimanje vitamina C nakon pojave bolesti ubrzava oporavak, stoga je doslednost u konzumaciji klementina ključna.

Vitamin C je takođe presudan za sintezu kolagena, proteina koji kožu održava čvrstom i glatkom. Održavanje odgovarajućeg nivoa kolagena može smanjiti sitne bore, sprečiti opuštanje kože, pa čak i ubrzati zarastanje rana. Klementine su takođe bogate drugim antioksidansima, poput flavonoida, koji se mogu boriti protiv upala, smiriti crvenilo i ublažiti stanja kože poput akni ili rozaceje. Zahvaljujući visokom udelu vode, ovo voće pomaže i u hidrataciji kože, sprečavajući njenu suvoću i ljuštenje.

Pomažu zdravlju mozga

Poput ostalih citrusa, klementine su korisne za zdravlje mozga. Sadrže bioaktivna jedinjenja poput polifenola, koji imaju protivupalna i antioksidativna svojstva i pomažu u zaštiti mozga od oštećenja. Flavonoidi prisutni u citrusima imaju neuroprotektivni potencijal, smanjujući oksidativni stres i upale u mozgu, kao i podstičući pamćenje i funkciju učenja.

Klementine su takođe bogat izvor hesperidina, bioflavonoida koji može pomoći u smanjenju upala, poboljšanju protoka krvi u mozgu i podršci ukupnom zdravlju moždanih ćelija. Istraživanja pokazuju da unos hesperidina putem ishrane može poboljšati kognitivne funkcije poput pažnje, učenja i pamćenja. Štaviše, studije pokazuju da bi svakodnevna konzumacija agruma poput klementina mogla smanjiti rizik od razvoja demencije kod starijih osoba za gotovo 15 odsto.

Prilikom konzumacije klementina važno je uzeti u obzir određene informacije. Neka istraživanja su pokazala da klementine sadrže furanokumarine, jedinjenje koje se takođe nalazi u grejpfrutu, a koje može ometati dejstvo određenih lekova, uključujući statine za snižavanje holesterola, te potencijalno izazvati komplikacije. Zbog bezbednosti, stručnjaci preporučuju savetovanje sa lekarom ili farmaceutom o mogućim interakcijama sa lekovima pre uvođenja većih količina citrusa u ishranu.