Sin Olivere Marković prodao stan nakon njene smrti: “Nije je često posećivao”

Olivera Marković se isticala svojom ljubavlju prema životinjama i srdačnošću prema komšijama.
Nakon njene smrti, ulica u kojoj je živela nazvana je po njoj u znak sećanja.

Glumica Olivera Marković ostavila je veliki trag u kinematografiji, ali i privatno je bila vrlo cenjena i poštovana. Ulica u kojoj je nekada živela glumica Olivera Marković je dobila ime po njoj, ali to je, prema izlaganju njenih sugrađana, nekima smetalo.

Olivera Marković – screenshot

Naime, u čast Olivere Marković podignuta je i spomen-ploča kod stana u kom je živela tokom poslednjih godina života.

Olivera Marković (Foto: Screenshot TV RTS) – RTS / screenshot

– Ceo život smo bile prve komšinice. Olivera je bila veoma zanimljiv lik. Ona i njen suprug su jedno vreme držali školu glume, a mi kao deca smo je često nervirali, dok smo se igrali žmurke, jer smo preskakali ogradu, ali sve je to bilo zanimljivo. Ona je prema meni uvek bila divna. I dan-danas imam knjižicu koju mi je kupila kada sam se rodila. Ona je takođe bila veliki ljubitelj životinja, imala je svoju belu pudlu i bila je jako tužna kada je ona uginula. Posle toga je nastavila da hrani kuce i mace na ulici, uvek je bilo mnogo maca kuca. Bio je problem kada te kuce narastu pa se napravi čopor, ali, sve u svemu, jedan ljubitelj i životinja i ljudi. Bila je veoma zanimljiva, pamtim je sa tim njenim velikim zelenim sunčanim naočarima kako je prolazila ulicom – otkrila je Oliverina prva komšinica.

– Naša ulica se nekada zvala Osogovska, a nakon njene smrti je ponela naziv Olivera Marković, tako da je mi svakodnevno spominjemo, pa makar kroz naziv ulice. Kada pričam sa društvom, baš kažemo da je ona neprevaziđena “Gospođa ministarka” i da je ostavila veliki trag i nešto što će se uvek spominjati.

Gospođa je ispričala i da je Oliverin sin prodao stan u kom je glumica živela, kao i da tu više ne dolazi.

– Nismo sa Goranom u kontaktu, a nismo se sa njim često ni viđali tokom njenog života. On je ređe dolazio, kuću je prodao nakon njene smrti. Sada imamo isto odlične komšije, porodica sa troje dece. Mladi, porodični ljudi, nastavlja se ta tradicija dobrih komšijskih odnosa, baš onakvih kao i kada je Olivera tu stanovala.

Komšinica je o pokojnoj glumici imala samo reči hvale.

– To su bili neki normalni komšijski razgovori, nije bila Gospođa ministarka prema nama (smeh). Nemamo neke upečatljive replike iz tog doba. Sve je komšijski bilo, dobro jutro i dobar dan – ispričala nam je ona, a potom se prisetila Oliverinih poslednjih dana.

Kako su izgledali Oliverini poslednji dani?

– Znam da je bila jako dugo bolesna, čak je bila i nepokretna, imala je ženu koja ju je čuvala. To je sve što smo o njoj znali do momenta kada nam je Goran javio da je ona preminula.

Drugi komšija ispričao je da se Olivere seća još iz perioda kada je bio dete.

– Sećam je se još kad sam bio dete naročito kada smo se igrali ovde u parku. Ona i njen suprug Dušan Bulajić su imali dve lepe male kuce koje su šetali, a mi smo im se javljali, kao i oni nama. Bila je jedna vedra, nasmejana žena. Moj tata se družio sa pokojnim Duletom. Drago nam je što je jedna takva diva srpskog glumišta živela u našem kraju i što ova ulica nosi baš po njoj ime. Nama je kao deci bilo veoma interesantno što smo viđali Oliveru, jer smo je tada gledali u serijama – ispričao nam je komšija.

Komšija Tihomir Matić je istakao da je Oliveru doživljavao kao člana porodice.

– Moj otac i majka i njen brat rođeni su sagradili ovu kuću, ovo je bila porodična kuća praktično. Živeli smo kao jedna porodica, slagali smo se fantastično. Zajedno smo letovali, sve praznike smo slavili zajedno, malo budemo kod Olivere, malo kod njenog brata, pa kod mojih roditelja – ispričao je Tihomir.

– Ona je mnogo volela svog supruga Duška Bulajića, znali su se po neki put i da se posvađaju, ali su se obožavali. Obožavala je i životinje, imala je psa Dona.

Prema njegovim rečima, Oliverin sin Goran je prodao Oliverin stan uz saglasnost rođaka, sa obzirom na to da je kuća bila “ortačka”.

– Kad je Olivera preminula, Goran je bio jedini naslednik. Duško nije imao dece. On je prodao taj stan, uz našu saglasnost. Sa Goranom nisam u kontaktu, ne viđamo se. Ni Oliveru nije baš često ni posećivao baš zbog tog svog posla. Imali su oni lep odnos, ali nije dolazio često zbog obaveza, putovao je po svetu.

Komšija Zoran Jevtović otkrio je da su se Olivera i Duško voleli, premda je on voleo da popije.

– Super komšinica, volela je da priča, imala je kučence koje je šetala tu po ulici, često je dolazila do moje sestre, pa su razgovarale. Pre se ova ulica zvala Osogovska, sada se zove po Oliveri Marković. Mnogi su se nešto bunili zbog toga, ali prošlo je – prisetio se komšija.

– Jedno vreme je njen brat živeo tu, naravno i muž je živeo tu, često je odlazio u jednu malu prodavnicu. Bila je velika ljubav između Olivere i njenog muža. Olivera je bila kao sav običan svet, nisu oni bili nešto imućni. Olivera je bila neposredna, društvena, nije bila nadmena. Ona nijednog trenutka nije pokazala da je bila bolesna.

“Ona je došla ovde u poznim godinama”

Komšija Dušan Bošković je za kraj ispričao kako će pamtiti Oliveru.

– Ona je ovde došla u poznijim godinama, kada je bila pred penzijom. To je bila kuća njenih rođaka gde je i ona imala svoj stan. Kao starija žena nije se mnogo šetala po ulici i družila se sa komšilukom, ali je bila na svojoj terasi, nalakti se na nju, gleda nas koji prolazimo i javlja nam se, kao i mi njoj. Takva je bila moja komunikacija sa njom. Bio sam mlađi, nisam bio njen vršnjak da bi pričao sa njom. Bila je mirna, tiha žena, kao komšinica je bila okej. Sa njom je živeo i njen suprug kog smo često viđali sa buketom cveća, kada pođe na predstavu da je nagradi za dobru predstavu. Bila je jedna veoma prijatna i prizemna osoba sa kojom je moglo da se komunicira.