Smrt naše glumice pratile su mračne priče o zlostavljanju: Bila je najlepša u Jugoslaviji, a onda joj je bolest izbrisala pamćenje

Milica Štulović

Novinar rubrike Zabava

Imala je visok umetnički integritet, nije marila za materijalno i odbila je članstvo u partiji iz principa.

Njen privatni život bio je buran; razvela se od supruga Ivana Kapetanovića s kojim ima ćerku.

Zdravka Krstulović bila je jedna od najharizmatičnijih glumica bivše Jugoslavije. U svojoj bogatoj karijeri ostvarila je brojne kultne uloge, ali je njen život imao drugačije, ne tako lepe planove, zbog čega je njena sudbina na kraju bila izuzetno tužna.

Zdravka se rodila 30. septembra 1940. godine u neposrednoj blizini Hrvatskog narodnog pozorišta u Splitu. Još u osnovnoj školi bilo je jasno da je predodređena za umetnost, a publiku, kolege i reditelje osvajala je svojom lepotom i neverovatnim glumačkim instinktom. Prvi put se na filmskom platnu pojavila 1965. godine, kada je i diplomirala, i to u komediji “Inspektor” rame uz rame sa Ljubišom Samardžićem i Pavlom Vujisićem. Ipak, najveću popularnost donela joj je uloga Anđe Vlajine, devojke iz siromašne porodice, u kultnoj seriji “Naše malo misto”.

Ova uloga otvorila joj je sva vrata, a u jednom trenutku se odrekla pozorišta kako mu ne bi bila “na teret”. Svesna svog talenta, Zdravka je imala visoke ambicije i nije marila za materijalno: “Meni novac ništa ne znači. Ja nisam starleta, lepotica čije vreme traje dve- tri godine i koja mora u tom kratkom vremenu ugrabiti što više,” govorila je tada glumica.

Privatni život i otpor sistemu

Kada je reč o ljubavi, bila je u braku sa Ivanom Kapetanovićem sa kojim je dobila ćerku Ivanu. Ipak, ta porodična sreća nije potrajala i par se na kraju razveo.

Politika je takođe imala uticaja na njen život, o čemu je bez dlake na jeziku govorila 1986. godine. Iako su joj baka, deka i otac bili komunisti, te su se u njihovoj kući održavali tajni sastanci dok je partija bila u ilegali, Zdravka je odbila da postane član partije. Svoj stav je pravdala time da u teatru ljudi prečesto koriste partijsku knjižicu isključivo za lične ciljeve, iako po njenim rečima “nisu ni najbolji ljudi, ni radnici, ni umetnici”.

Munjevita bolest i jezive gradske priče

Kraj njene blistave karijere bio je obeležen tragedijom i bolešću za koju u početku niko nije znao. Svoju poslednju ulogu odigrala je 1999. godine u Narodnom pozorištu Split, ali su je tada dočekale strašne kritike koje su praktično stavile tačku na njen rad. Nikome u tom trenutku nije bilo jasno šta se sa njom dešava, jer je od slavne glumice ostala samo senka.

Ubrzo je otkriveno da joj je dijagnostikovan Alchajmer, a bolest je munjevito napredovala i brisala njeno pamćenje. Porodica ju je smestila u Dom za stare i nemoćne osobe u Varaždinu, gde je Zdravka i preminula 5. decembra 2003. godine. Njenu smrt pratile su i mračne priče koje su kružile gradom o navodnom porodičnom nasilju i zlostavljanju glumice, ali te glasine nikada nisu dokazane.

(Kurir)