radiobalkanfox
Snežana kaže da sa sinom ima kontakt uprkos pričama da ne razgovaraju
Samo nekoiko nedelja pre nego što je brutalno prebijen u Bepgradu, Snežana Đurišić je eksklkuzivno za SCANDAL! objasnila kakav odnos ima sa sinom Markom Gvozdenovićem i da li razgovaraju.
U kakvom si odnosu sa svojim sinom?
– Pa u odnosu koji dobar i za njega, a za mene manje više, ali za njega je dobar odnos i ne bih ja o tome.
Kakav je to odnos?
– Dobar.
Imate kontakt?
– Naravno. Ja sam za svog sina uvek tu.. Mnogo se spekulisalo, pričalo i mnogo budalaština iznosilo koje su i tačne i netačne, a opet na osnovu neke istine stvori se mnogo neistina. Mislim da je ispričano i ne želim da se bilo kakve priče o mojoj deci više u javnosti prepredaju i da dajem šlagvorte zlim dušama da ponovo diraju tamo gde ne treba da diraju.
Nijedan roditelj ne želi da mu se takva stvar dogodi.
– Naravno. Ja shvatam da javne ličnosti ne mogu da imaju privatnost sto posto, ali postoje stvari koje su svete i koje ne smeju da se diraju, ne treba da se diraju, a to su deca jer niko od ljudi ni na šta nije osetljiv kao što je osetljiv na svoju porodicu i na svoju decu. I ako se dogodilo nešto što nije lepo, pa zar trebaš ti kao novinar taj bol da uvećavaš gorčinu da stvaraš veću? Kakav si to onda čovek? Đubre! Eto, izvinjavam se ali to je moj termin. Tako da mnogo se špekulisalo na osnovu onoga što se dogodilo i neka svako nosi svoj krst.
Je l‘ viđaš unuke?
– Jao majke ti, pa kako da živim da njih ne viđam? Oni su moje zlato.
Mislim i na ove američke i na ove iz Srbije.
– Četvoro ih imam, to je bogatstvo, eto reći ću tako, mada zvuči kao fraza ali baš je tako. Ja sam ponosna na sve svoje unuke, jer su svi dobri zaista. Teodora i Miloš su isto godište i oboje su na fakultetu i dobra su deca. Luka i Lana su malo mlađi, idu u školu, dobra deca, obožavam ih tako da nisam ni na koga posebno ponosna, na sve sam ponosna, na svo četvoro veruj mi.
Je l’ te zovu baba?
– Baba, da.
Je l‘ ti smeta?
– Ne, zašto?
Pa smeta nekima.
– Pa dobro, ne bih sad o tome. Ja lično sam želala da postanem baba i baba sam svojim unucima. Znaš šta mi jedino je žao, ne smeta mi nego mi je žao, što masa ljudi, to je čini mi se primitivizam ipak, taj termin i reč baba koriste u ružne svrhe, da uvrede, da povrede, ne znam zašto to rade. Čak Teodora kad je bila mala jednom je rekla “Snežooo”, rekoh “ja sam tebi baba, nisam Sneža”. E sad kad neko krene na tu temu, ja znam šta mu odgovorim – a to neću javno.
Da li si ti osoba koja zbog nečega žali iz svog života?
– Da, žalim što nisam imala više dece. Marko je bio mnogo nemiran kao mali i toliko smo se bavili njime, on kao beba recimo nije spavao, to je stalno bilo neko plakanje, kukanje… Mi mladi, treba da stvorimo, treba da radimo, živeli smo u zajednici… Nas je devetoro bilo u kući od šezdeset kvadrata i meni je to bilo super. Ja nisam imala problem sa tim, ja sam inače timski čovek i nekako sve je išlo „hajde sad ćemo ovo, sad ćemo ono sad ćemo mi“ i to se tako dogodilo. Nas su odmenjivali i moji i njegovi roditelji, u smislu da pripaze decu, s tim što sam ja od tih prvih godinu, dve dana u njihovom odrastanju bila tu i nekako to je cena ovog posla kojim se ja bavim, koji mnogo volim pre svega, je upravo to što deca ti porastu a da ne primetiš to.
Kad si ti primetila da su odrasli?
– Kad su pošli u školu, rekoh Bože, vidi pođoše u školu. Dve godine razlika je između Maje i Marka i onako samo vidiš odjednom decu koja postavljaju ozbiljna pitanja i gotovo i onda se setiš tako sa nekih letovanja kad su bili mali šta je bilo, kako je bilo i tako dalje, ali prosto to ne može da se promeni, ovaj posao iziskuje odsustvo i to je tako.
Je l‘ žališ za tim što nisi bila u njihovom životu toliko?
– Žao mi je naravno, ali ne krivim sebe jer ne mislim da sam kriva jer posao je takav i znam samo da koliko god sam mogla bila sam tu i ja sam u stvari uvek bila tu, možda ne fizički ali u svakom drugom smislu jesma.
Ko je čuvao decu tada?
– Čuvale svekrva i majka.
Dodaj komentar