Šok intervju Mirka Kodića | Kurir

Mirko Kodić je uspeo da nakon teške porodične tragedije, gubitka sina Aleksandra, nastavi sa životom i radom, a polako mu se vraća i osmeh na lice. I to sve zahvaljujući muzici, a posebno harmonici, na kojoj je virtuoz.

Jeste li zvali nekog od kolega na ovu manifestaciju i ko će se sve od njih odazvati?

– Biće dosta mojih kolega, zvao sam ih. Neki su pristali, a neki još ne znaju da li će moći da dođu zbog obaveza. Kad im se kaže da je to koncert humanitarnog karaktera i da se ne plaća, oni nađu neki razlog da ne dođu. Ili nisam tu, ili nije mi dobro, ili ovo-ono, a humanost je najveća stvar na svetu.

Nedavno ste dobili i rešenje o nacionalnoj penziji. Stiže li novac redovno na vaš račun?

– I prva, i druga, i treća penzija su legle. Drago mi je što je prepoznato da sam ja onaj kome to treba da se da, jer sam ja toliko dao svojoj državi. I što se tiče kulture, i kompozicija, i putovanja, besplatnih i humanitarnih koncerata, što sam radio, a što ću raditi i dalje. Želim svakom da postigne to što sam ja postigao. Nisam ljubomoran ni na koga i svima želim uspeh i dobro zdravlje.

Posle smrti vašeg sina Aleksandra nastavili ste sa životom i poslom. Vratio vam se i osmeh na lice. Kako ste uspeli da prevaziđete taj bol?

– Mali harmonikaš Neca Pavlović mi daje snage kad ga čujem kako svira i izvodi. Snagu mi daje i moja harmonika, kad ja zasviram. Da mi nije bilo nje, da sam tad prekinuo da sviram, odavno bih otišao kod Aleksandra. Harmonika i muzika su me spasile. Muzika je i za veselje i za tugu, uvek je treba slušati.

Koliko se estrada promenila otkad ste vi počeli da se bavite muzikom?

– Estrada se danas više gleda nego sluša. Ja sam karijeru gradio dok su na estradi bili Safet Isović, Silvana Armenulić, Šaban Šaulić, Lepa Lukić, Cune Gojković… To su bili nenadmašni umetnici i ja sam pored njih naučio muziku. Ja sam njih slušao, oni su me savetovali.

Ko vam je dao najvažniji savet u karijeri?

– Boki Milošević. On mi je rekao da ako želim da postignem neki uspeh u životu i da me ljudi vole, moram prvo da volim ljude. Moram da sviram za narod, a ne za sebe, jer za sebe možeš da sviraš mami i tati u kući, a svirati za narod je jedan široki pojam. To sam poslušao i uspeo sam u tome.

Kompozitor Dejan Kostić je nedavno izjavio da je Ceca Ražnatović jedina pevačica koja bi kod nas mogla da napuni dve Marakane. Slažete li se s njim?

– Ceca je nešto drugo. Ona može da napuni dve Marakane, kao i Zdravko Čolić. I to je to u ovom trenutku. Ne znam trećeg.

Jeste li čuli za Jakova Jozinovića i šta mislite o njegovom uspehu?

– Čuo sam. Podržavam svakog mladog pevača, bez obzira na to šta je i odakle je. Mene zanima samo umetnost i da li je dobar čovek. Pročitao sam da je u Novom Sadu napravio haos i da je publika bila prezadovoljna.

Boki 13 je najavio koncert u Beogradskoj areni. Da li će uspeti da je napuni?

– I ja volim da igram fudbal, pa… (smeh). Ne znam. Ne razumem to. U današnje vreme sve je moguće. Šta znam… Nekima nije bitan kvalitet, već nešto drugo.

Kako komentarišete sukob vašeg kuma Miroljuba Aranđelovića Kemiša i Dragomira Despića Desingerice u “Pinkovim zvezdama”?

– Kad sam pogledao taj snimak, napisao sam da je to jako ružno. Veliki umetnik kao što je moj kum Kemiš nije zaslužio da mu Desingerica uputi takve reči. Produkcija je najavila da to neće biti klasično takmičenje, već šou. Ja razumem šta je šou, ali ne može neko pred milionskim gledaocima da me izvređa jer to ne prihvatam. Ja sam vežbao po 10 i 15 sati dnevno i ne može da dođe neko tamo da me omalovažava.

Mirko Kodić za Kurir televiziju: