Šta ne treba raditi na Vaskrs

Vaskrsnije samo jedan od najvećih hrišćanskih praznika, već i dan koji u pravoslavnoj tradiciji nosi poruku pobede života nad smrću. Upravo zbog velikog značaja ovog dana, godinama se među narodom prenose brojna verovanja o tome šta „sme“, a šta „ne sme“ da se radi. Međutim, sveštenici upozoravaju da mnoge od tih tvrdnji nisu deo crkvenog učenja, već više pripadaju domenu narodnih običaja i sujeverja.

Veliki post i dani Strasne sedmice završavaju se vaskršnjom noći, pa vernici koji su postili tada prekidaju post i mrse se. To znači da na Vaskrs nema posta, već praznična trpeza postaje deo proslave Vaskrsenja Hristovog.

Jedna od čestih dilema odnosi se na odlazak na groblje. Crkva to izričito ne zabranjuje, ali ukazuje da Vaskrs i dani posle njega nisu vreme tuge, već vaskršnje radosti. Upravo zato je u crkvenom kalendaru određen poseban dan za pomen upokojenima posle praznika, a to je Pobusani ponedeljak, koji ove godine pada 20. aprila.

To ne znači da se upokojeni na Vaskrs ne pominju. Naprotiv, molitve za pokoj duša sastavni su deo liturgijskog života, pa se i na vaskršnjem bogosluženju može predati cedulja za pokoj. Ipak, posebne službe za upokojene ne vrše se na sam praznik.

Rad, čišćenje i kupovina nisu greh, ali nisu ni suština praznika

Mnogo je narodnih verovanja koja tvrde da na Vaskrs ne sme da se radi, pere, čisti ili ide u kupovinu. Sveštenici, međutim, naglašavaju da direktna zabrana ne postoji. Suština je u tome da se sve što može bude završeno ranije, kako bi sam praznik bio posvećen bogosluženju, porodici i radosti.

Ako ipak iskrsne potreba da se nešto očisti, opere ili hitno obavi, u tome nema greha. Isto važi i za posao, naročito kada je reč o profesijama u kojima dežurstva ne mogu da se odlože, kao što su lekari, vatrogasci i spasioci.

Često se može čuti da na Vaskrs ne treba plakati. Ipak, crkveno tumačenje je mnogo realnije: čovek ne može uvek da kontroliše svoja osećanja, posebno ako ga zadesi neka teška vest ili životna situacija. Suze same po sebi nisu greh, a onome ko pati potrebna je uteha, a ne osuda.

Slično važi i za svađe. Ne postoji posebna vaskršnja zabrana, već opšta hrišćanska poruka da grubost i razdor nikada nisu dobar put. Ako do nesuglasica ipak dođe, važno je razumeti uzrok i težiti pomirenju.

Ni donošenje važnih odluka nije zabranjeno. Ukoliko život nametne potrebu da se nešto preseče ili odluči baš na Vaskrs, vernik treba da postupi odgovorno i sa molitvom da ga Bog uputi na ispravan izbor.

Ispovest na Vaskrs jeste moguća, ali sve zavisi od prakse konkretne parohije. U nekim hramovima ispovest se završava pre vaskršnje noći, pa se vernicima savetuje da se ranije raspitaju kako je to organizovano u njihovoj crkvi.

Kada je reč o venčanjima, crkveno venčanje se ne obavlja do Tomine nedelje, koja ove godine pada 19. aprila. Građansko venčanje formalno je moguće, ali se vernicima savetuje da imaju u vidu značaj prazničnog bogosluženja i duhovni smisao bračnog početka.

Ni operacije nisu zabranjene. Hitne intervencije se, naravno, ne odlažu, dok se planirane procedure, ukoliko je moguće, mogu pomeriti za dane posle praznika, navodi portal Religija.rs.

Među često pominjanim dilemama su i tvrdnje da na Vaskrs ne treba šišati se, farbati kosu, slaviti rođendan, donositi velike odluke, pa čak ni rađati ili začinjati dete. Sveštenici ukazuju da takve apsolutne zabrane ne postoje. U većini slučajeva reč je o pitanjima životne okolnosti, lične procene i porodičnog dogovora, a ne o strogim pravilima vere.

 Video: Pričest u Hramu Svetog Save