Šta se dešava ako jedete med svaki dan

Sve više ljudi traži prirodnije načine zaslađivanja hrane i pića, a med se pritom često nameće kao opcija. Dijetetičarke Lauren Manaker i Karlin Remedios su otkrile koliko je to dobro za zdravlje.

Bilo da ga dodajete u čaj, zobenu kašu, jogurt ili čak preliv za salatu, njegova svestranost i intenzivan ukus čine ga jednim od najpopularnijih prirodnih zaslađivača.

Ipak, iako se često doživljava kao zdravija alternativa šećeru, stručnjaci upozoravaju da med treba konzumirati umereno. U malim količinama može biti koristan dodatak ishrani, ali nije čudotvorna namirnica.

Upravo zato su registrovani nutricionisti za Real Simple objasnili šta se zapravo dešava kada med jedemo svaki dan i kako ga je najbolje uklopiti u uravnoteženu ishranu.

Nutritivni sastav meda

– Med se prvenstveno sastoji od prirodnih šećera, posebno fruktoze i glukoze, jednostavnih ugljenih hidrata koji pružaju brz i lako apsorbujući izvor energije – objašnjava Lauren Manaker.

Dodaje i da med sadrži male količine vitamina B grupe koji pomažu telu u pretvaranju hrane u energiju i podržavaju zdravlje kože, nervnog sistema i probave.

Osim toga, prirodni zaslađivač sadrži i tragove minerala poput kalijuma, kalcijuma i magnezijuma.

– Kalijum pomaže u regulaciji krvnog pritiska, kalcijum podržava zdravlje kostiju, a magnezijum pomaže u funkciji mišića i nerava – ističe Manaker.

Med sadrži i aminokiseline te enzime poput glukoza oksidaze, koji doprinose njegovim antimikrobnim svojstvima i razgradnji šećera.

Šta se dešava ako jedete med svaki dan?

Iako se med obično konzumira u malim količinama, njegova redovna upotreba može imati određene efekte na organizam. Za početak, može doprineti smanjenju oksidativnog stresa i upala.

– Med sadrži prirodne biljne spojeve zvane flavonoidi i polifenole poput kvercetina, kempferola, krizina i apigenina, koji imaju antioksidativna i protivupalna svojstva – kaže Kerlajn Remedios.

Ovi spojevi mogu pomoći u smanjenju upalnih procesa i štetnih slobodnih radikala u telu. Međutim, stručnjaci naglašavaju da med ipak nije glavni izvor ovih nutrijenata.

– Budući da se med konzumira u malim količinama, nije glavni izvor protivupalnih hranljivih materija u poređenju s hranom poput voća i povrća – objašnjava Remedios.

Njegova najveća prednost je, zapravo, zamena za industrijski obrađene šećere. Kada je reč o probavi, med može imati i dodatne koristi. Sadrži prebiotike poput oligosaharida koji hrane dobre bakterije u crevima, kao i enzime koji pomažu razgradnju šećera.

Foto: Shutterstock

Postoje i istraživanja koja pokazuju da med u kombinaciji s jogurtom poboljšava opstanak probiotika u crevima. Med takođe može doprineti stabilnijem nivou energije jer se glukoza i fruktoza brzo apsorbuju u krvotok. Osim toga, može pomoći i u kontroli želje za slatkim.

– Mala količina meda može da pomogne u zadovoljavanju žudnje za slatkim, a istovremeno doda ukus i uživanje hrani bogatoj hranljivim materijama poput jogurta, ovsenih pahuljica, voća ili tosta od celovitih žitarica s puterom od orašastih plodova – kaže Remedios.

Mogući nedostaci

Uprkos prednostima, stručnjaci upozoravaju na umerenost.

– Med je kaloričan i bogat šećerom, što može doprineti gojenju, skokovima šećera u krvi i povećanom riziku od dijabetesa tipa 2 ako se prekomerno koristi – upozorava Manaker.

Osobe koje imaju dijabetes ili predijabetes treba posebno da paze na količine. Preporuka je da se med ne konzumira samostalno, nego u kombinaciji s uravnoteženim obrocima. Iako se može uklopiti u zdravu ishranu, ključ je u količini. Stručnjaci ističu da su opšti prehrambeni obrasci važniji od jednog sastojka.

– Razumna porcija za većinu ljudi je otprilike jedna do dve čajne kašičice dnevno – navodi Remedios.

Najbolji efekat postiže se kada se med kombinuje s proteinima, vlaknima i zdravim mastima, na primer u jogurtu s orasima, ovsene kaše sa semenkama ili integralnom tostu s puterom od kikirikija.

BONUS VIDEO

Recepti

Sada je pravo vreme za med od maslačka, a evo kako se priprema.

sledeća vest