STRANCI IH NIKAD NEĆE RAZUMETI Najčudnije rečenice u srpskom jeziku

Svaki jezik poseduje neke svoje specifičnosti i originalnost, a veliki broj stranaca koji je boravio u našoj zemlji saglasan je da je srpski jezik jedan od onih koji prednjače po težini i (ne)razumljivosti određenih svojih fraza. Ovo su najčudnije rečenice u srpskom jeziku!

Srpski jezik bogat je mnogim neobičnim rečima, rečenicama i frazama. Strancima ili nekome ko ih prvi put čuje jedino što preostaje jeste da se “počešu” po glavi i zatraže dodatno objašnjenje.

Pa tako, na primer, reč promaja posebno je karakteristična za naše podneblje, a čak su nam i psovke veoma maštovite.

Nekada i same reči budu previše za opisivanje određenih situacija, pa se brzo latimo neobičnih uzvika, poput: “uh”, “eh”, “abe” ili “pu”.

Ako ste se zapitali koje su to najčudnije rečenice u srpskom jeziku, poznata stranica na Instagramu “Dnevna doza pravopisa” navela je neke od njih. Pogledajte o čemu je reč:

– Bog te ubio da te ne ubije.

– Spava kao zaklan.

– Da nemaš možda…?

– Kad ja tamo, a ono međutim.

– Izvodi besne gliste.

– Budi Bog s nama.

– Plitak potok, a voda duboka.

– Lupa k’o Maksim po diviziji.

– Da je bolje, ne bi valjalo.

– Leglo mi je kao budali šamar.

– Laže kao pas.

– Hvata zjale.

– Kud koji, mili moji.

– Nema šta nema.

– Gore gore gore gore. (Na visini loše sagorevaju planine.)

– On je pljunuti otac.

– Ne znam, nisam pametna.

– Inače?

– Smeje se k’o lud na brašno.

– Nije do tebe, do mene je.

– Važi, čujemo se.

– Ko razume, shvatiće.

– Da nas nema, trebalo bi nas izmisliti.

– Bog te mazo.

U najboljem slučaju, ako vas ugrize, samo će se pojaviti crvenilo na mestu uboda koje svrbi, ali ugrizi komaraca često mogu da postanu smrtonosni, zahvaljujući parazitima i virusima koje insekti prenose

Dok u vrelo leto po ceo dan rade u polju i oko stoke, kad sneg okuje planinska sela za vredne meštane tada počinje „godišnji odmor“. Putevi su neretko zavejani, pa osnovne namirnice nabave za nekoliko meseci, ali mnogo toga imaju i u svojim domaćinstvima.

Mošti Svetog Prohora nalaze se u istoimenom manastiru u dolini Pčinje i jedine su u Srbiji mirotočive.

Kraljevski dvorovi srpske prestonice, nekadašnji domovi srpskih vladara, predstavljaju ponos Beograda i važan su deo kulturnog nasleđa.

Ovaj deo grada se prvi put pominje u dobrovačkim spisima sa kraja 14. veka.