TAJNA IZGUBLJENOG PIVA: Zašto je Bajloni bio najmoćniji čovek Beograda i kako je nastao recept koji je propao u ratu

Priča o porodici Bajloni počinje sa Ignjatom Bajlonijem, češkim zanatlijom koji je 1855. godine stigao u Beograd. Iako je planirao emigraciju u Ameriku, zaočarao ga je izveštaj zeta који му је поручио: “Dolazi, nema bolje Amerike od Srbije”. Bajloni je poslušao i stvorio trgovačku imperiju.

Pivara: Revolucija na Dorćolu

Bajlonijevi su se prvo bavili kožarskim zanatom, ali je Jakov Bajloni, Ignjatov sin, izučivši bačvarski zanat u Beču, prepoznao budućност u pivarstvu. Kupovinom “Male pivare” na Dorćolu (današnji Cetinjski distrikt), Bajlonijevi su započeli industrijsku revoluciju. Oni su ubrzo uveli parnu mašinu u proizvodnju i bili među prvima u Beogradu koji su koristili električnu energiju.

Dovoljno je da jednom u desetak dana pamučnu krpicu natopite i njome prebrišete listove.

Kada se pije u umerenim količinama, pivo nam može pružiti mnoge zdravstvene dobrobiti od boljeg zdravlja creva do jačih kostiju i manje stresa, otkrili su stručnjaci za Dejli Star.

Dovoljno je da jednom u desetak dana pamučnu krpicu natopite i njome prebrišete listove.

Kada se pije u umerenim količinama, pivo nam može pružiti mnoge zdravstvene dobrobiti od boljeg zdravlja creva do jačih kostiju i manje stresa, otkrili su stručnjaci za Dejli Star.

Dovoljno je da jednom u desetak dana pamučnu krpicu natopite i njome prebrišete listove.

Kada se pije u umerenim količinama, pivo nam može pružiti mnoge zdravstvene dobrobiti od boljeg zdravlja creva do jačih kostiju i manje stresa, otkrili su stručnjaci za Dejli Star.

Bajlonijeva pivara je postala sinonim za kvalitet, osvajajući nagrade na svetskim izložbama, uključujući Pariz 1900. godine. Njihovo čuveno svetlo pivo “Prvenac” bilo je najpopularnije u Srbiji. U blizini pivare, porodica je isušila močvaru i 1927. godine otvorila Bajlonijevu pijacu, koja je bila prva velika veletrijska (kvantaška) pijaca u gradu.

Propast carstva i izgubljeni recept

Bajlonijevo carstvo, međutim, završilo је tragično. Nakon početka Drugog svetskog rata 1941. godine, porodica je bila primorana da napusti zemlju. Njihova imovina, uključujući i pivaru, je konfiskovana od strane komunističkih vlasti.

Pivara je, osim što je bila oštećena u ratu, kasnije integrisana u BIP. Iako je proizvodnja piva u zgradi trajala do 1989. godine, veruje se da je originalna, fino podešena receptura za čuveno pivo “Prvenac”, koju je Jakov usavršio, zauvek izgubljena u ratnom vihoru i političkim promenama.

Bajlonijeva priča je svedočanstvo o tome kako je jedna porodica iz Češke izgradila modernu srpsku prestonicu, samo da bi joj istorija oduzela sve, ostavljajući za sobom samo naziv pijace i nostalgičnu priču.

Kada bi devojka iz sela bila na putu udaje, a nije bila nevina, običaji su nalagala ozbiljne i ponižavajuće rituale

Vlaška zajednica u Istočnoj Srbiji čuva jedinstven jezički fenomen: arhaične romanske dijalekte koji su se razvijali u potpunoj izolaciji vekovima. Otkrivamo zašto se ovaj jezik, najbliži izvornom latinitetu Balkana, naziva “jezikom cara Trajana” i kako je pitanje njegovog imena – vlaški ili rumunski – postalo predmet političkog spora, uprkos naučnoj činjenici da je on živi spomenik antike.

Planina Tara, sa svojom divljom lepotom i gustim, stoletnim šumama, vekovima je bila idealno utočište za sve – od mrkih medveda do hajduka. Otkrivamo zašto su hajduci baš na Tari skrivali blago i kako je legenda o kamenju koje se samo pomera nastala da bi zaštitila najveće tajne planine od pohlepe lovaca na blago.

Jelena Anžujska (1236–1314) jedna je od najzagonetnijih srpskih kraljica. Rođena u plemićkoj lozi Zapada, postala je svetica Pravoslavne crkve, majka dvojice kraljeva i osnivač prve ženske škole u Evropi. Otkrivamo kako je njen grob u Manastiru Gradac postao tačka spajanja katoličke i pravoslavne vere i zašto su se tri dinastije borile za njeno nasleđe.

Bajlonijeva pijaca, kao i današnji Cetinjski kreativni distrikt, nose ime porodice koja je u Beograd donela industrijsku revoluciju i najbolje pivo na Balkanu. Otkrivamo kako je češki emigrant Ignjat Bajloni, na nagovor zeta, odabrao Srbiju umesto Amerike, stvorio carstvo, i zašto je recept za čuveno svetlo pivo “Prvenac” zauvek nestao nakon bombardovanja.