Tina Hajns bila klinički mrtva skoro pola sata

Tina Hajns iz Finiksa u Arizoni pretrpela je srčani udar u februaru 2018, dok je planinarila sa suprugom Brajanom. Kada je pala u nesvest, Brajan je odmah započeo reanimaciju, dok je Hitna pomoć bila na putu. Uprkos svim naporima supruga da je oživi, ​​umrla je. Na putu do bolnice, Tinu su četiri puta oživljavali lekari, a srce joj nije radilo 27 minuta.

– Iza Njega je bio neverovatan sjaj. Sve je bilo tako stvarno, boje su bile toliko jarke – ispričala je Tina.

Brajan, koji je bio uz svoju suprugu tokom svega, prisetio se trenutka kada je dešifrovao njenu poruku.

– Pisala je nešto, ali nije mogla da govori. Kada sam shvatio da piše „Stvarno je“. Pitao sam je: „Šta je stvarno? Bol? Bolnica?“ Klimnula je glavom, a zatim je naša ćerka pitala da li misli na raj. Tina je ponovo potvrdila klimnuvši glavom – ispričao je on.

Brajan je bio upozoren da njegova žena verovatno neće moći da govori neko vreme kada se konačno probudila. Ali, snaga joj se ubrzo vratila i Tina nije mogla da prestane da priča nakon što se probudila – i svojoj porodici je ispričala svašta o svom „zagrobnom životu“.

Tina je otpuštena iz bolnice samo četiri dana kasnije, a svoje iskustvo pretočila je u knjigu „Raj je stvaran: Kako umiranje menja život“ (Heaven… It’s Real: How Dying Changes Living). U ovom delu opisuje kako je susret s nebeskim svetom oblikovao njen pogled na život i smrti dao novo značenje.

Naime, Tina je uverena je da je tih 27 minuta, koliko je prema lekarima bila mrtva, provela u raju.

– Promenjena smrću, sa vremenom provedenim na nebu, moja knjiga nosi poruku nade za one koji se plaše i utehu za one koji su izgubili voljene – napisala je Tina u opisu knjige.

Njenu nećaku Medi Džonson čitava priča toliko je dirnula da je istetovirala na ruku ono što je Tina napisala kada se vratila u život.

„Njena priča je toliko stvarna da bi bila šteta ne podeliti je. Meni je vratila poverenje u veru koja često prolazi nezapaženo“, objavila je ona na Instagramu.

Tinino iskustvo, iako intrigantno, izaziva i naučna pitanja o tome šta ljudi zaista doživljavaju tokom stanja kliničke smrti. Dok nauka nastavlja da istražuje ovakve fenomene, priče poput Tinine ostavljaju dubok utisak i pružaju utehu mnogima širom sveta.

Prema studijama, dok se većina ljudi ne seća razdoblja u kojem su tehnički bili mrtvi, oko 10 do 20 posto ima neku vrstu vizuelnih ili čulnih epizoda tokom tog vremena. I iako se mogu činiti mističnim, naučnici su sve bliže otkrivanju istine o tome šta se događa tokom ovih iskustava na korak do smrti.

Istraživači sa Univerziteta Mičigen sproveli su studiju na nekim pacovima 2013. godine. Prema izveštajima, talas aktivnosti u mozgu neposredno pre smrti veći je nego tokom najbudnijeg, svesnog stanja.

– Mnogi ljudi su mislili da je mozak nakon kliničke smrti neaktivan ili hipoaktivan, s manje aktivnosti nego u budnom stanju, a mi želimo da dokažemo da to definitivno nije slučaj – rekao je vođa istraživanja, dr. Jimo Borjigin.

– Ako ništa drugo, puno je aktivnije tokom procesa umiranja nego čak i u budnom stanju – zaključio je.

Lekari izazivaju kontrolisani srčani udar da bi spasili ljude: