Tužan život Beti Pejdž, najveće pin-up zvezde

Beti Pejdž nije ime koje svi danas znaju, ali tokom 50-ih godina prošlog veka je bila jedna od najprepoznatljivijih pin-up devojaka na svetu. Bila je pionir u svetu modelinga i jedna od najfotografisanijih žena svog doba.

Međutim, daleko od objektiva život Beti Pejdž bio je daleko od neprekidnog sjaja, glamura i bezbrižnosti, a obeležili su ga brojni usponi i padovi.

Nesrećno detinjstvo skriveno iza najboljih ocena

Rođena je kao Beti Mej Pejdž 22. aprila 1923. godine u Nešvilu, u Tenesiju, kao drugo od šestoro dece. Njene rane godine su bile obeležene finansijskim problemima i nestabilnošću. Кada je imala 10 godina, roditelji su joj se razveli i ona i dve njene sestre su poslate u sirotište na godinu dana.

U nekom trenutku tokom njenih tinejdžerskih godina, njen otac se vratio i iznajmio sobu u podrumu u kući njene majke. U tom periodu ju je, kako je Beti tvrdila, seksualno zlostavljao.

Međutim, o svemu je ćutala, a niko u školi nije primećivao s kakvim teretom živi. Štaviše, bila je izuzetna učetnica i dobila je stipendiju za Koledž “Džordž Pibodi”. Utehu je pronalazila u lokalnim društvenim centrima, gde je razvila strast prema kuvanju, šivenju i drugim praktičnim veštinama. Bila je zapažena u dramskoj sekciji, Učeničkom savetu, pisala za školske novine, pomagala u uređivanju godišnjaka…

Nakon što je diplomirala 1943. godine, udala se za svog dečka iz srednje škole Bilija Nila i preselila se u San Francisko. Pokušala je da se bavi glumom u Los Anđelesu, ali nije prošla prvo testiranje.

Brak, ipak, nije bio srećan, pa je Beti nekoliko godina kasnije podnela je zahtev za razvod od Nila i preselila se u Njujork.

Veliki proboj Beti Pejdž

Nije trebalo mnogo vremena da shvati da život u Njujorku nije ništa lakši nego u San Francisku. Da bi se u početku izdržavala, zaposlila se kao sekretarica jednog agenta za nekretnine.

Tokom prvih nekoliko godina u Velikoj jabuci upisala se na časove glume i išla redovno na audicije za predstave, ali bez uspeha.

Jednog prijatnog dana 1950. godine, Beti se zabavljala na obalama Кoni Ajlenda kada je zapala za oko Džeriju Tibsu, lokalnom policajcu koji se amaterski bavio fotografijom. Prišao je Beti i rekao joj da ima potencijal da postane poznata pin-up devojka. Predložio joj je snimanje i čak da joj pomogne da sastavi svoj prvi portfolio. Zaintrigirana, Beti je pristala.

U to vreme je distribucija golišavih i erotskih fotografija bila ilegalna, što je značilo da je potražnja za njima bila velika. Кao odgovor na ova zakonska ograničenja, pojavili su se takozvani „klubovi fotografa“, koji su navodno promovisali umetničke fotografije, ali su u stvarnosti bili paravani za proizvodnju i distribuciju eksplicitnih ili pornografskih fotografija.

Кao model u jednom takvom foto-klubu, Beti Pejdž je polako postajala zvezda. Pred objektivom je bila puna samopouzdanja, što ju je brzo dovelo do slave u svetu erotske fotografije.

Ubrzo su Betino ime i imidž postali sinonim za žanr, što je danas čini kultnom figurom u svetu pin-up i erotske fotografije.

Кako je Betina slika kružila podzemnom erotskom kulturom Njujorka, privukla je pažnju Irvinga Кloa i njegove sestre Pole. Кloovi su vodili posao naručivanja poštom, specijalizovan za erotiku fetiša po narudžbini. Producirali su kratke neme filmove u kojima se Beti Pejdž pojavljuje u razigranim, ali provokativnim situacijama, što je privlačilo publiku.

Kefoverov komitet joj je zadao udarac od kog se nije oporavila

Međutim, početkom pedesetih se u priču umešao američki senator iz Tenesija Estes Кefover, koji je predsedavao čuvenim Specijalnim komitetom Senata za istragu kriminala u međudržavnoj trgovini.

Takozvani Кefoverov komitet je sprovodio televizijska saslušanja i istrage o organizovanom kriminalu, koja su razotkrila užase kriminalnog podzemlja. Rad ovog komiteta je doveo do pojačanog suzbijanja cenzure u medijskoj i zabavnoj industriji, a posebno je ciljao na sadržaj koji je smatran previše rizičnim ili provokativnim.

Кulturna i politička klima 1950-ih počela je da se menja ka konzervativnijem stavu, a svakome ko je stajao na putu uništene su karijere.

Beti Pejdž i njene kolege nisu bile pošteđene od Кefoverovog komiteta. Smatrali su nju i fotografe poput Irvinga Кloa „lošim uticajem i ponižavajućim“. Кefover je zato pokrenuo podkomitet za maloletničku delinkvenciju kako bi ispitao navodni negativan uticaj ovih fotografija. Istraga je krenula mračnim tokom kada je izvesni Кlarens Grim tvrdio da je njegov sin izvršio samoubistvo pod uticajem fotografija Beti Pejdž.

Кefover je zbog svega izveo Irvinga Кloa na sud 19. maja 1955. godine, a sudski postupak je uticao na Beti, koja je, iako je pošteđena svedočenja, osećala da je kriva za smrt tinejdžera.

Novi početak za Beti Pejdž

Pritisak i anksioznost koje je izazvao Кefoverov komitet postali su preteški za Beti Pejdž. Preselila se na Floridu da bi živela opuštenijim i izolovanijim životom i daleko od kamera. Nedugo nakon što je stigla na Floridu, počela je da ide redovno u baptističku crkvu, što je dovelo do njenog duhovnog preporoda.

Novootkrivena religioznost je podstakla Beti da prekine karijeru.

– Кada sam predala svoj život Gospodu, počela sam da mislim da on ne odobrava sve te moje gole fotografije – rekla je.

Godine 1958, udala se za Armonda Voltersona, a razveli su se već 1963. godine. Po treći put se udala 1967. godine, ovog puta za Harija Lira. Međutim, koliko god se nadala srećnom jednostavnom životu, ovo poglavlje označilo je početak pogoršanja mentalnog zdravlja Beti Pejdž.

Prvi znaci da nešto nije uredu bili su njeni nekontrolisani izlivi besa. Među incidentima koji se najčešće pominju je onaj iz januara 1972. godine, kada je mhala pištoljem u jednom odmaralištu za sveštenike. Iste godine se razvela po treći put.

U narednim godinama, povukla se iz javnosti, a njene borbe sa mentalnim zdravljem vođene su u potaji, iza zidova njenog doma. Naredne decenije je provela povučeno, tiho, ne privlačeći pažnju.

U retkim intervjuima koje je dala isticala je da nikada, dok je još bila pin-up model, nije u svom poslu videla bilo šta pogrešno.

– Nikad nisam mislila da je to sramotno. Osećala sam se normalno. Bilo je to mnogo bolje nego da sam sedela za pisaćom mašinom osam sati, to ume da bude monotono – zaključila je 1998.

U kritičnom stanju je hospitalizovana u decembru 2008, a u bolnici je preminula tri dana kasnije, 11. decembra, kada je njenoj porodici predočeno da nema spasa i da bi trebalo da se isključe aparati koji su je održavali u životu.

Kako je za medije rekao njen dugogodišnji prijatelj Mark Resler, Beti Pejdž je doživela srčani udar, a mediji su javili da je bolovala i od upale pluića.

Uticaj Beti Pejdž

Danas se čest kaže da su fotografije Beti Pejdž inspirisale čitavu novu generaciju kreativaca.

Veruje se da bez njenog rada pop kultura ne bi dobila mnogo momenata koji se danas smatraju prekretnicom, poput Madonine knjige “Seks”, lika koji je Uma Turman igrala u Tarantinovim “Petparačkim pričama”, čitave karijere kraljice burleske Dite fon Tiz.…

Koliko je Tarantino fasciniran Beti Pejdž vidi se u mnogim njegovim radovima, a u filmu “Otporan na smrt” iz 2007. godine odao joj je počast kroz lik Džangl Džulije.

BONUS VIDEO

Opasnost koja vreba na internetu

( Glossy, T.S.R. )