Tužan život princeze Katarine Jurijevske, ćerke cara Aleksandra II

Mnogo je članica evropskih kraljevskih porodica koje su doživele teške i nebajkovite sudbine, naročito tokom teškog i turbulentnog 20. veka, a jedna od najtragičnijih je ruska princeza Katarina.

Iako je doživela poznu starost, nekoliko obrta, kako istorijskih, tako i na ličnom planu u njenom životu, dovelo je do skretanja zbog kojih je završila usamljena i na prosjačkom štapu.

Ćerka ljubavnice, ali ipak – princeza

Tragična princeza Katarina Jurijevska je bila ćerka ruskog cara Aleksandra II, rođena tokom njegove veze s Katarinom Dolgorukovom. Došla je na svet 1878, u trenutku dok je njena majka još uvek bila ljubavnica cara.

U međuvremenu je, dve godine kasnije, njegova supruga Marija Aleksandrovna umrla, a car je odmah, 40 dana kasnije, stupio u morganatski brak s Katarinom Dolgorukovom.

Međutim, baš kada je delovalo kao da će princeza Katarina rasti kao sve druge vladarske ćerke, sreća joj je okrenula leđa. Već naredne, 1881. godine, na cara Aleksandra je izvršen atentat, zbog čega je ona s majkom, bratom Georgom i sestrom Olgom pobegla u Francusku.

Prvi brak je počeo srećno, ali…

Njena majka je najpre kupila kuću u Parizu, pa u Nici, a živeli su na visokoj nozi, u odnosu na okolnosti. Mogli su da priušte da imaju dvadesetak zaposlenih i koriste privatnu železničku kočiju.

Izvori opisuju princezu Katarinu kao “zapanjujuće lepu ženu”, kakva je bila kad se udala za prvog muža, princa Aleksandra Barjatinskog, i preko noći postala najbogatija žena u Rusiji.

S njim je dobila sinove Andreja i Aleksandra, a živeli su zajedno u Parizu sve do prinčeve smrti 1910.

Katarina, kao i princeza Dajana decenijama kasnije, nije razumela da bogati prinčevi u prošlosti jednostavno nisu videli razlog da nemaju ljubavnicu. Njen muž je bio zaljubljen u prelepu opersku pevačicu Linu Kavalijeri, što je princezu, ćerku cara, najbogatiju Ruskinju, ženu od samo 23 godine i retke lepote, nateralo da očajnički pokušava da ponovo osvoji njegovo srce.

Imitirala je Linu, njen stil, nakit, držanje. Ta taktika je, donekle, bila uspešna.

Kad je princ Aleksandar preminuo, sa samo 39 godina, još uvek je bio njen muž, a Katarina je nasledila najveći deo njegovog ogromnog bogatstva.

Međutim, pre nego što je uspela da uživa u tom imetku, izbila je Ruska revolucija.

– Izgubila je sve – napisao je njen prijatelj Henri Čenon. – Uspela je da pobegne u London sa samo nekoliko neobičnih dragulja.

Princeza Katarina se u Najtsbridžu nastanila u kući iza Herodsa, koju je delila s princem Pavlom od Jugoslavije, prognanim kraljem Manuelom od Portugalije i princem Sergejem Obolenskim, koji je studirao na Oksfordu.

Druga velika ljubav ju je potpuno slomila

Poslednjeg je princeza Katarina upoznala na Jalti, gde je on završio u poljskoj bolnici kojom je ona upravljala. Sergej, poznat i kao princ Serž, predložio joj je brak, a ona je to prihvatila. Ispostavilo se da je to bila greška.

Dvanaest godina mlađi princ se ubrzo potom zaljubio u Šejlu, groficu od Lafboroa, koja je tek okončala aferu s budućim britanskim kraljem Džordžom VI. Serž se predao Šejli i ostavio Katarinu, uz napomenu da je ona “prestara, prebolesna i presvadljiva” da bi živela s njim.

Uzaludan i skup pokušaj muzičke karijere

Tako je princeza Katarina, u tom trenutku bez novca i ljubavi, dospela u tešku situaciju. Već godinu dana kasnije je pozajmljivala novac od prijatelja da bi sastavila kraj s krajem, a u međuvremenu je pokušavala da izgradi karijeru u operi.

Nastupala je Kvins holu pre nego što je prešla u Londonski koloseum, ali ljudi nisu dolazili da čuju njen glas već isključivo zbog njene titule. Usledili su nastupi u Rojal Albert holu i dobrotvorne predstave u Eolskoj dvorani, ali je interesovanje za raspevanu rusku princezu čije se prezime teško izgovara trajalo kratko.

Uzalud je učila da peva više od 200 pesama na ruskom, francuskom i engleskom vredno vežbala i uložila sve što je imala.

Doživela je potpuni finansijski krah

Cena života u Londonu je postala previsoka.

Princeza Katarina je uskoro pristala da “pozajmi” svoje ime za novinske reklame, za lek pod nazivom Fosferin za koji se tvrdilo da leči sve, od neuralgije do icrpljenosti i iritiranih živaca, a čiji je uspeh bio u tome što je svaka bočica bila puna alkohola.

Međutim, ni ti prihodi nisu bili dovoljni. Princezi je bilo potrebno još novca, i to očajnički.

Ruku spasa joj je pružila čuvena engleska kraljica Meri, koju je grizla savest jer je njen suprug kralj Džordž V, odbio Katarininom rođaku caru Nikolaju Romanovu dozvoli dolazak u Britaniju posle izbijanja Revolucije. Kraljica joj je dodelila malu penziju, ali i s njom je Katarina morala da pronađe neko jeftino mesto za život na selu.

Bila je toliko očajna da je prihvatala ponižavajuće svote koje joj je mesečno slao njen bivši muž Obolenski. Bio je to novac njegove nove supruge, Alis Astor, imućne Amerikanke.

Tužne poslednje decenije princeze Katarine

Princeza Katarina je do 55. godine živela u Nortniju na ostrvu Hejling, koje je odabrala zbog klime jer je godinama bolovala od astme, u “jezivoj vili pod nazivom Utočište”.

– Otkako ju je Serž ostavio, ona je sve siromašnija i siromašnija – napisao je Katarinin prijatelj Čenon, koji ju je posetio u Nortniju. – Sve je napuštenija i zaboravljenija, a sad živi u zaboravljenoj vili, leži na suncu i sanja o Carskom selu, gde je rođena. Od sve te velike lepote, tog neprocenjivog bogatstva, do usamljenosti i bede na ostrvu Hejling! Godinama nije probala vino.

Nakon smrti kraljice Meri, princeza Katarina je bila prinuđena da proda kompletnu imovinu, a potom je prešla u starački dom, u kom je umrla 1959. godine.

U testamentu je ostavila svega 1.000 funti, a sahranjena je u crkvenom dvorištu na ostrvu Hejling, kada je pogrebu prisustvovalo samo šestoro ljudi.

BONUS VIDEO

Crkvena zvona oglasila rođenje Princeze Marije Karađorđević

( Glossy, T.S.R. )