U SANU održan komemorativni skup posvećen akademiku Miru Vuksanoviću

Komemorativni skup posvećen akademiku Miru Vuksanoviću (1944-2026) održan je danas u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). U prisustvu članova porodice Vuksanović, predsednika SANU Zorana Kneževića i drugih časnika, akademik Jovan Delić je rekao da je Vuksanović dao veliki doprinos čuvanju i stvaranju srpske leksike.

Delić je dodao da će Vuksanović ostati upamćen “po celim novim žanrovima koje je stvorio, po pričama o rečima i po romanima o rečima, po osobenoj enciklopedijskoj, leksikografskoj paradigmi kojom je obogatio bogatu srpsku književnost”. Prema njegovim rečima, “Semolj trilogija”: “Semolj gora”, “Semolj zemlja” i “Semolj ljudi”, predstavlja “trovrh i srce Vuksanovićeve proze”. 

– “Semoljska trilogija” će se i u budućnosti hvaliti i osporavati, ali će, kao i Semolj, ostati nepomerljiva. To je već danas istorija srpske književnosti – ocenio je Delić.

On je istakao da je prelomni trenutak na Vuksanovićevom putu ka mozaičnim azbučnim romanima pojava njegove poeme “Tamo – oni” i da je tada prvi put sam napisao rečnik uz svoju poemu.

Pomenuvši roman o rečima “Daleko bilo”,  autopoetičke knjige “Danonoćnik”, “Silazak u reč” i “Klesani kamen”, Delić je rekao i da “osećanja duboke tuge i samoće biju sa stranica poeme ‘Moračnik’ i romana ‘Gradišta’ i ‘Semolj gora'”.

– Odlazili su veliki ljudi iz Akademije, moralne, intelektualne, naučne i umetničke gromade, ali je malo čiji odlazak tako upadljivo vidljiv kao Vuksanovićev – rekao je Delić.

Prema njegovim rečima, iza Vuksanovića je “ostala ogromna praznina u Akademiji i u Matici srpskoj”. 

– Zbogom, otišao si zaokruženog i završenog svog životnog dela po meri svoje snage i svoga dara – poručio je Delić.

Sekretar Odeljenja jezika i književnosti SANU Zlata Bojović je podsetila da su pre dve godine u SANU predstavili 20 tomova “Sabranih dela” Vuksanovića, objavljenih povodom 80 godina od rođenja i 50 godina od književnog, uredničkog i upravničkog rada.

Bojović je dodala da je Vuksanović bio jedan od najangažovanijih članova SANU, i da je, između ostalog, bio upravnik Biblioteke SANU, urednik i voditelj Tribine Biblioteke SANU i istoimene publikacije, kao i predsednik Upravnog odbora Instituta za srpski jezik. 

Prema njenim rečima, “malo je prostora za reči koje bi mogle da predstave Vuksanovićev dugi i veliki trud na  poslovima koje je ozbiljno i istrajno obavljao, i njegov bogati stvaralački, književni rad koji je u osnovi bio njegov prvi i istinski poziv”.

– Vuksanović je za sobom imao obimno i značajno književno delo koje su tokom niza godina pratile visoke ocene i priznanja – podsetila je Bojović.

Profesor Mihailo Pantić je rekao da je Vuksanović u svom plodnom životu svaki kreativni nalog, profesionalni poduhvat i društvenu obavezu “oposlio i okončao”, a dočekao je i da vidi svoja “Sabrana dela”. 

Pantić je ocenio da se u Vuksanovićevim delima uočavaju kao tačke oslonca piščevog imaginarnog sveta, najpre arhaičan jezik, kojim je nastavio da dopunjava “Srpski rječnik” Vuka Karadžića.

Prema njegovim rečima, Vuksanović i Vuk govore istim jezikom bez kojeg je nezamisliv jedan magistralni tok u srpskoj književnosti. Pantić je dodao da je druga tačka povratak mitu, a Vuksanovićeva mitografija je utemeljena u zavičajnom predelu, od čije topike i jezika gradi poseban svet, koji je bajkovit i magično realističan.

Dok treći Vuksanovićev poetički vektor izrasta iz epske baštine, ali kao lirska reminiscencija, Pantić je kao konačnu tačku istakao prepoznatljivost piščevog stila. Pantić je zaključio, između ostalog, da je Vuksanović “pisac koji nije zaboravio svoj maternji jezik”. 

Profesor Aleksandar Jerkov je rekao da je Vuksanović bio čovek velike akademske moći i kapaciteta, kao i bibliotečkog dara.

– Voleo je ovu zemlju, posvetio joj je sebe i imao je osećanje bivstva u jeziku kome je pripadao – naveo je Jerkov.

Istakavši da je Vuksanović njegov omiljeni pisac, Jerkov je rekao i da je “Miro zaslužan za ‘semoljizaciju’ srpske književnosti”, dok je za proučavanje njegove proze potrebno vreme i staloženost.

Rođen u Krnjoj Jeli u Crnoj Gori, Vuksanović je diplomirao 1969. Jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a karijeru je počeo kao srednjoškolski profesor u Somboru, gde je od 1975. bio na čelu Gradske biblioteke. Vuksanović je od 1988. bio upravnik Biblioteke Matice srpske, a od 2011. upravnika Biblioteke SANU, pošto je 2009. godine predložen za dopisnog člana SANU, a za redovnog 2015. godine. Vuksanović je preminuo 6. februara u Novom Sadu.

BONUS VIDEO: