radiobalkanfox
Dotakao se i iskustava sa dodelom Oskara, kroz lična zapažanja o praksi glasanja i surovostima američkog filmskog biznisa.
Istakao je dragoceni savet svoje majke da svakog dana nekome kaže nešto lepo i da uvek nastoji da miri ljude, a ne da ih zavađa.
Radan Popović, sin glumice Rade Đuričić je izgradio život i karijeru u Americi ostavši tamo pune tri decenije. U velikoj ispovesti govorio je o potresnim detaljima rada na filmu “Žetva”, otvorio je dušu o svom neverovatnom proboju u Holivudu, druženju sa svetskim facama, surovim istinama američke svakodnevice, ali i dragocenim savetima koje mu je čuvena majka ostavila za ceo život.
Ostvarenje “Žetva” nedavno je podiglo ogromnu prašinu osetljivom, ali izuzetno bitnom tematikom – trgovinom ljudima i organima. Kako kaže, preneti takvu patnju kamerom umnogome zavisi od sinergije cele ekipe.
“To može biti i veoma teško i veoma lako. Zavisi od glumaca, reditelja, scenografa, kostimografa, šminkera… Za mene je ovo bio relativno lak zadatak. Reditelj Pol Kampf, koji je napisao i scenario, napravio je i odličan kasting s vrhunskim stranim i domaćim glumcima. Dragan Ivanović je pronašao knjigu Veselina Dželetovića po kojoj je Pol napisao scenario. Aljoša Spajić je uradio fantastičnu scenografiju i odveo nas na divne lokacije. Jelena Đorđević, kostimografkinja, i Milica Milovančević, šminkerka, dale su našim glumcima karakter. Ja sam sav taj trud ovekovečio u okvir mog kadra. Ništa nije teško kada imate podršku producenta i reditelja, a pred objektivom kamere dobre glumce kojima verujete i koji veruju u vas,” dodaje Radan.
Foto: Dj. Kojadinović / Ringier
“Dva dana smo proveli u jednoj maloj sobi u hotelu ‘Slavija’ u Beogradu”
Ipak, izdvaja trenutak sa beogradskog snimanja kao rudarski posao.
“Ona kad se Johan (Metju Maknalti) i Narednik (Angus Makfadjen) poveravaju jedan drugom u hotelskoj sobi bojeći se za sopstveni život. Dva dana smo proveli u jednoj maloj sobi u hotelu ‘Slavija’ u Beogradu koja je predstavljala sobu hotela ‘Grand’ u Prištini. Zavese su bile navučene da se ne bi video Trg Slavija, s plafona su grejali reflektori, a klima je morala biti isključena da bi se zvuk najkvalitetnije snimio. To je bio rudarski posao, koji ne može da se uradi kako treba ako ekipa nije složna i voljna da se žrtvuje,” priseća se on.
Foto: Dj. Kojadinović / Ringier
Dotakao se i svog života u Americi, ali i progovorio o čuvenoj dodeli Oskara.
– To je komplikovana priča. Kad sam tek stigao ovde, upravo pred dodelu Oskara, živeo sam kod jedne starije glumice, koja mi je rekla kako je dobila pismo od glumačkog sindikata s predlogom za koga da glasa. Pitao sam je da li je to standardna procedura i rekla mi je da jeste. Ta osoba je dobila Oskara te godine. Nekoliko decenija kasnije jedan film je svima zapao za oko kao veoma loš. Naravno, dobija nagradu za montažu. Kad sam svom prijatelju montažeru takođe nominovanom za izvanredan rad rekao kako sam ogorčen i hoću iz kože da iskočim, najsmirenijim tonom mi je rekao: “Gosh, Radan, it’s only entertainment business.”
Otkrio je šta mu majka Rada Đuričin ostavila u amanet.
– Isto ono što je i njen otac ostavio njoj – da svakog dana nekom nešto lepo kaže i da ne učestvuje ni u čemu što zavađa ljude, već da ih miri.
Rada Đuričin je umrla 4. septembra 2024. godine u 91. godini, a tada se sin bolnom porukom oprostio od nje.
(Kurir)
Radan Popović
(Foto: Dj. Kojadinović / Ringier)
Radan Popović
(Foto: Dj. Kojadinović / Ringier)
Radan Popović
(Foto: Dj. Kojadinović / Ringier)
Dodaj komentar