Velika ispovest Nataša Mihajlović | Kurir

Nakon skoro dve decenije stvaranja prepoznatljivog zvuka, nebrojenih hitova i rasprodatih turneja s regionalno obožavanim sastavom Frajl, Nataša Mihajlović okreće novu, uzbudljivu stranicu u svojoj karijeri. Vlasnica jednog od najmoćnijih vokala na ovim prostorima nedavno je hrabro zakoračila u solo vode, donoseći publici zreo, osvežen i ličniji zvuk. Fuzijom popa, rokenrol energije i emotivnih balada Nataša nam se sada predstavlja u punom sjaju, ne samo kao izvanredna pevačica već i kao kantautorka koja konačno ima potpunu slobodu da ispriča svoju priču. U iskrenom razgovoru za Kurir otkrila nam je kako je izgledao trenutak kada je odlučila da posluša unutrašnji glas, šta joj najviše nedostaje iz bendovskih dana, ali i kakvu poruku šalje svojim novim, autorskim pesmama.

– Dobro sam promislila o svemu, sedamnaest godina je iza mene, napisanih pesama, nastupa s mojim ženama, putovanja, ime i brend koje smo stvorile, sve to zajedno je ogroman rad i uložena energija. Nije bilo lako odlučiti da izađem iz svega toga, pa makar to bilo i na dve godine. Ono što sam uvek najviše volela su naši nastupi, razigranost, smeh i životne dogodovštine. Sigurno će mi to nedostajati. Sad kad sam solo, uživam u kreiranju svojih pesama, sopstvenih nastupa, energija je u potpunosti moja i sve je na meni, što donosi određenu lakoću, ali i odgovornost. Dobro se osećam sad kad sam sama, kao kod svoje kuće.

– Jeste, ovo je divna prilika da uplivam u neke druge vode. Volim različitu vrstu muzike, od džeza do nekog tvrđeg zvuka, i upravo moja publika ima prilike da čuje drugačije pesme na mom nastupu, drugačije interpretacije. I reakcije su zaista sjajne! Jedva čekam svoje nastupe, ljudi su iznenađeni izborom pesama na mojim koncertima, vokalno su veoma zahtevne, pa se ljudi iznenade jer nisu imali prilike da me čuju u punom sjaju i mojoj pravoj rokenrol energiji.

– Rekla bih da je to zdrav pop zvuk koji nam nedostaje na sceni, pauer pop. Ja volim “velike” pesme, Bog mi je dao veliki glas i to želim da ljudi čuju. Tu su i raskošne balade, pa čak i zvuk filharmonije u pesmi “Nema nazad”. Verujem da ću sama sebe da iznenadim po pitanju žanrova, svakako kad nastupam uživo sa svojim bendom, to bude žestoka i moćna svirka, to je ono što ja volim. A opet volim da publiku umirim i poklonim joj jednostavnost i nežnost akustičnog zvuka, samo uz klavir ili gitaru.

– Do sada sam većinom pisala u grupi i uvek je bilo prilagođavanja zajedničkom radu, a sada su sve opcije otvorene i imam potpunu slobodu u pisanju. Sve je mnogo ličnije i tek će se moj samostalni “potpis” čuti, što su nagovestile ove četiri pesme koje su već u etru. Pesma “Probudi me, zovi me”, koju sam posvetila svom bratu, čekala je na ovaj trenutak, kao i pesma “Nema nazad” – introspektivna pesma, moja ispovest i poruka da živimo u sadašnjosti. Kao i “Stranac”, koji se u startu razlikovao od mog prethodnog rada u bendu. Sloboda u pisanju je veoma važna, kao i interpretacija, poruka koju šaljemo je ličnija i direktnija.

– Plan mi je da snimam što više, verujem u koncept albuma, da on priča svoju priču kroz desetak pesama i da svaki čovek krene na neko putovanje kad pusti ceo album da sluša, a svaka pesma je opet avantura za sebe. Singlovi imaju svoju prednost, a to je fokus na svaku pesmu, promociju iste i tada ljudi imaju pažnju samo na njoj. Dopadne im se ili ne, a kad slušate album, uvek imate širu sliku i spektar poruka i informacija koje ste dobili od umetnika.

– Ja bih pre rekla da živimo u eri kratke pažnje ili “daj da se stalno nešto dešava”, kao da su ljudi kolektivno preopterećeni informacijama, a u suštini ništa ne dobiju od toga. I to ima svoj kraj. Verujem da se zato danas i dešava da se ljudi okreću nekim pesmama iz prošlosti, evergrin atmosferi, koja nas umiruje i usporava da čujemo sebe, pustimo sebe na miru, a ne da trčimo kroz život. Verujem u takvu umetnost. I vreme za to tek dolazi.

– Ono što ja vidim i pratim je ekspanzija mladih umetnika i zaista mi je drago da to vidim, tu svežinu i entuzijazam. Njihova publika je mlada, deca i tinejdžeri koji su uvek bili ta energija kojoj treba”idol, neko za kim će ići, u koga će se zaljubiti, u njegov lik i delo i to je normalno. U vazduhu se oseća potreba za nekom čistom energijom. I drago mi je da mlađa publika ide na takve koncerte.

– Za dobru karijeru su potrebni istrajnost i strpljenje i kvalitetan autorski rad. Prošla sam dug put i znam kako to sve ide. Potrebno je vreme da ljudi upoznaju šta je to što Nataša radi, kao što rekoh korak po korak, nastup po nastup, i ono što mi je važno jeste da ljudi žele da čuju moje pesme. Tako da, dokle god ja imam potrebu da pišem pesme i da ih izvodim, tamo negde neko želi da ih sluša.

– Danas bih joj rekla da piše više, da uspori malo, da više spava i sporije vozi (smeh). A opet, sve je onako kako je trebalo da bude. Proživela sam pet života u proteklih sedamnaest godina i preda mnom je nov otvoren put, sada samo moj. Radujem se svemu što dolazi.

 Bonus video: Ko je nova pevačica Frajli