Verica Dravić o teči Draganu Nikoliću

Prošla je čitava decenija, a i dalje se čini kao da će svakog trenutka nonšalantno prošetati Vračarom, s prepoznatljivim osmehom i cigaretom u ruci. Pre tačno deset godina, 11. marta 2016, napustio nas je Dragan Gaga Nikolić– večiti dečak srpskog glumišta, neponovljivi šmeker i autentični simbol jednog lepšeg Beograda. Decenija bez Gage je decenija nostalgije, ali i potvrda da postoje ljudi čiji odlazak ne znači i zaborav. Kroz uloge koje je ostavio u amanet, on je odavno prešao u besmrtne. U znak sećanja na njega prenosimo vam autorski tekst iz NinaVerice Dravić, bratanice njegove supruge Milene, koju je glumac voleo i gledao kao svoje dete.

Vreme je prošlo tiho, gotovo neprimetno, ali sećanja nisu izbledela. Naprotiv. Postala su jasnija, dublja, toplija. Kada danas pomislim na njega, ne pomislim prvo na legendu, na aplauze, na bezbroj uloga koje su obeležile generacije. Pomislim na njegov osmeh – onaj blagi, pomalo mangupski, kojim je umeo da razoruža i najteži trenutak.

Publika ga pamti kao Prleta iz “Otpisanih”, kao šarmantnog Flojda iz “Nacionalne klase”, neponovljivog Vlaha Aliju iz “Banović Strahinje”, po bezvremenskoj harizmi pevača u “Ko to tamo peva”, nezaboravnog Popaja iz “Balkan ekspresa”, meni posebno dragog Marka iz “Nešto između”… ali mi koji smo imali sreću da ga zovemo svojim, pamtimo ga po tišini kojom je umeo da kaže najviše, po pažnji kojom je slušao, po dostojanstvu koje je nosio bez napora.

Govorio je: “Čovek mora da ostane čovek, šta god da mu se u životu dešava.” I zaista, to je bio njegov najvažniji životni stav. U vremenu brzih reči i još bržih sudova, Gaga je birao meru. U slavi – skromnost. U uspehu – zahvalnost. U teškim danima – dostojanstvo.

U galeriji pogledajte fotografije Dragana Nikolića i Milene Dravić:

Često je umeo da kaže i: “Gluma je igra, ali život nije.” A on je znao da ih pomiri. Na sceni je bio neponovljiv, pred kamerom magnetičan, ali u privatnosti jednostavan, topao i duhovit. Nije voleo patetiku, niti velike reči o sebi. Verovao je u rad, u posvećenost, u publiku.

Urezala mi se u sećanje priča kako je kao već čuveni glumac došao na konsultacije na Akademiji. Bilo je to sredinom devedesetih.

Konsultacije, doduše ne za glumu nego za režiju, držao je čuveni Jagoš Marković (veliki čovek i umetnik koji, nažalost, nije među nama i koga sam imala privilegiju da zovem svojim prijateljem), tada profesor na Akademiji. Prethodno, prema Jagoševim rečima, sedeli su u bifeu Ateljea, u velikom društvu. Nizale su se šale, zanimljive priče, odlična atmosfera…

U galeriji pogledajte fotografije sa sahrane Dragana Nikolića:

“U poslednjem trenutku sam krenuo ka Akademiji, čak sam malo i zakasnio. Krenem s konsultacijama, studenti tu, sve kako bog zapoveda… kada u jednom trenutku ulazi Gaga. Deca zanemela, ja takođe. Ćuti. Seda na pod u uglu učionice. Tišina. A osećaš kako je ceo prostor ispunio harizmom, kako je deci dao krila… Kao da je došao da ih inspiriše da sopstvenu hrabrost prepoznaju, da je ne iznevere, a meni nemo da vikne – pazi šta radiš”, pričao je Jagoš.

Imala sam najbolju tetku i najboljeg teču na svetu!

Gagina ljubav s Milenom bila je više od javne romanse – bila je i lekcija o partnerstvu, poštovanju i trajnosti. Njih dvoje su pokazali da je moguće ostati svoj, a ipak biti jedno.

I danas, kada pomislim na njega, nemoguće je ne pomisliti i na tu veliku, tihu ljubav.

Deset godina kasnije, njegova energija i dalje živi u replikama koje se citiraju, u scenama koje se iznova gledaju, u osmesima koji se pojave čim se pomene njegovo ime. Ali najviše živi u nama – u načinu na koji pokušavamo da budemo bolji ljudi, jer smo od njega učili kako se to radi bez mnogo buke.

Nedostaje! I to je jedina istina koja se ne menja. Nedostaju glas, zagrljaj, savet izgovoren polušalom, poluozbiljno. Nedostaje sigurnost koju je unosio u svaku prostoriju.

Ali ostaje zahvalnost što smo ga imali. Što smo od njega učili. Što je svojim talentom i ljudskošću obeležio jedno vreme i naša srca zauvek.

U mom životu, dragi tečo, onom najvrednijem učio si me ti. Između ostalog, da je najveća vrednost život sam, dok vredi, dok ga sam ne baciš pod sopstvene noge.

Deset godina bez tebe, a opet s tobom u svakoj uspomeni.

Atelje ne zaboravlja svog velikana

Atelje 212 čuva uspomenu na svog glumca. Na deset godina od njegove smrti u sredu, 11. marta, u 18 sati biće otvorena izložba “Dostojanstvo je mera stvari”. Izložbu će otvoriti Svetozar Cvetković uz prisustvo kolega i prijatelja. U Ateljeu se još uvek igra predstava “Avgust u okrugu Osejdž” Trejsija Letsa u režiji Ljiljane Todorović. Premijerno je postavljena 2. marta 2014. godine, a Gaga se pojavljuje kao specijalna pojava u video na početku komada.

 Bonus video: Legende o Šabanu i Gagi Nikoliću koji su voleli ljude