radiobalkanfox
Na društvenim mrežama pojavio se novi viralni trend, a u njegovom središtu je snimak usamljenog pingvina. Iako potiče iz dokumentarca starog gotovo dve decenije, ova scena je postala internet-simbol istrajnosti, ali i neobičnog nihilizma. Video prikazuje pingvina koji odlučno napušta svoju koloniju i kreće ka nepoznatom, a milioni ljudi su u njemu prepoznali sopstvena osećanja.
Snimak potiče iz dokumentarnog filma čuvenog nemačkog reditelja Vernera Hercoga „Susreti na kraju sveta” (Encounters at the End of the World) iz 2007. godine. Film prikazuje život na Antarktiku i beleži, kako se čini, trenutak neobičnog ponašanja jednog pingvina koji se izdvaja iz kolonije i kreće ka planinama, udaljenim više od 70 kilometara, potpuno suprotno od prirodnog puta ka hrani, piše Forbs.
Hercog, koji je ujedno i narator filma, u svom prepoznatljivom tonu objašnjava da bi svaki pokušaj spasavanja bio besmislen, jer bi se pingvin ponovo okrenuo i nastavio da hoda ka sigurnoj smrti. „Ne bi krenuo ka hranilištima na ivici leda niti bi se vratio u koloniju“, kaže u filmu. „Ubrzo nakon toga videli smo ga kako ide pravo ka planinama, udaljenim sedamdesetak kilometara… Nestaje u unutrašnjosti kontinenta. Pred njim je još pet hiljada kilometara – ide ka smrti.“
Iako je scena godinama kružila internetom, tek je u januaru 2026. doživela eksplozivnu popularnost na TikToku. Korisnici su snimak spojili sa dramatičnom verzijom pesme L’Amour Toujours Đidžija D’Agostina, izvedenom na crkvenim orguljama. Zbog toga što odbacuje instinkt za preživljavanje, pingvin je dobio naziv „nihilistički“, a mim se brzo proširio na TikTok, Instagram, X, Fejsbuk i druge platforme.
Simbol našeg vremena
Zašto je baš ovaj pingvin privukao toliku pažnju? U današnjem kontekstu postao je simbol emocionalnog sagorevanja, povlačenja i tihe pobune protiv pritisaka svakodnevice. Dok ga je Hercog opisao kao „marš smrti“, korisnici su u njemu videli filozofsku poruku. Pingvin je postao oličenje svesnog nihilizma — ideje da život nema ni smisao ni svrhu.
Mim se širi uz opise poput „Kad ti je svega dosta“, „Odlazim“ ili „On zna nešto što mi ne znamo“. Crni humor i opušteni nihilizam savršeno su se uklopili u duh 2026. godine, a mnogi smatraju da je njegova popularnost povezana i sa globalnim olujama i političkim nemirima.
Ubrzo su ga preuzeli i političari — među njima i članovi Trampove administracije. Zvanični profili Bele kuće objavili su AI-generisane varijacije na kojima pingvin hoda zajedno sa Donaldom Trampom ka planinama, dok u pozadini vijori grenlandska zastava. Takve objave izazvale su oštre reakcije i kritike zbog korišćenja mima u političke svrhe.
Foto: X/Printscreen/@WhiteHouse
Brendovi uskočili u trend
Popularnost mima brzo su prepoznali i brojni brendovi. Kompanije poput Lidla i dm-a objavile su svoje verzije, prilagođene svom tonu komunikacije. U takvim objavama pingvin „odlazi“ po proizvode na akciji, čime je ozbiljna i pomalo mračna scena iz dokumentarca dobila lagan, humorističan marketinški zaokret.
Ovakve kampanje dodatno su učvrstile status pingvina kao internet-fenomena i pokazale koliko se brzo značenje jedne dokumentarne snimke može promeniti u digitalnoj kulturi.
Višeslojno značenje
Snimak je postao svojevrsni Rorsahov test — dok ga neki vide kao priču o otuđenosti i gubitku, drugi ga tumače kao čin hrabrosti i potragu za nečim novim. Iako Hercog sugeriše da je pingvin verovatno uginuo, naučnici veruju da ovakvo ponašanje može biti rezultat dezorijentacije, bolesti ili povrede, a ne filozofskih poriva.
No upravo ta nejasnoća dodatno pojačava privlačnost ovog mima. Nihilistički pingvin možda je samo životinja pod stresom — a možda je i simbol dublje ljudske čežnje za bekstvom. U svakom slučaju, postao je neobična filozofska figura, tipična za Hercogov opus, u kojoj su mnogi prepoznali i deo sebe.
Dodaj komentar