Voditelj preživeo udes u kom su mu stradali prijatelji: “Šest meseci sam bio nepokretan”

Vladana Jokić

Novinar redakcije Blic Zabava
Diplomirani novinar

Najveću tugu su mu doneli gubici najbližih, posebno majke, posle čega je prodao stan i preselio se u Smederevo tražeći mir.

Teška nesreća ostavila je fizičke i emotivne posledice, ali se Stefanović uz veliku borbu uspešno oporavio.

Poznati voditelj i novinar Željko Stefanović, čije je lice i glas nekada bilo zaštitni znak televizije i radija, prošao je kroz prave životne golgote, od jezive saobraćajne nesreće u kojoj je jedva izvukao živu glavu, preko gubitka roditelja, do velikih nepravdi u karijeri. Svoj mir danas je pronašao u Smederevu, bežeći od praznog stana i bolnih uspomena, a njegova životna priča nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Najteži trenutak u Željkovom životu dogodio se kobnog 15. juna 1991. godine, kada je nakon završene emisije krenuo u Niš da vodi humanitarni koncert za izgradnju dečje bolnice. Automobil u kom se nalazio sleteo je sa oštećenog puta, a u ovoj stravičnoj nesreći poginuli su muzički urednik Radio Beograda Marjan Karan i mladi vozač Jovica Mitić.

– Išli smo brzo, žurili da stignemo i kada smo prešli u srednju traku, koja je sva bila izraubovana od kamiona, poleteli smo krajnje desno, dotakli travu, meko tlo, odleteli opet levo nazad sve do prve trake i “huuu”. Samo se čuo ventilator, još malo polomljenog stakla i kraj. Mislim da je večnost prošla dok su ljudi izašli iz kola i probali da nam pomognu – priseća se Željko najcrnjeg dana u svom životu i dodaje da i danas zahvaljuje Bogu što je preživeo.

Kada je dovezen u bolnicu, lice mu je bilo neprepoznatljivo od krvi i udaraca po asfaltu, kuk je potpuno izleteo iz ležišta, noga mu je lelujala, imao je prelomljenu lopaticu, a ruka mu je bila nepokretna naredna tri meseca.

– Šest i po narednih meseci bio sam nepokretan, ali sam se borio iz sve snage, kad sam mogao, vežbao bez predaha i zato sam zahvalan i danas osoblju bolnice iz Smederevske Palanke (udes se dogodio kod obližnjeg Starog Sela), Reumatološkog instituta u Beogradu i Seltersu u Mladenovcu. Sati i sati vežbe uz strpljive lekare i fizioterapeute urodili su plodom. “Ljudi, ja hodam”, tako sam rekao kad su me prvi put stavili u bazen Seltersa – priseća se on.

Udarci ispod pojasa i bolni gubici

Iako se borio da radi čak i u invalidskim kolicima i na štakama, doživeo je težak udarac kada je, bez mnogo objašnjenja, skinut sa svoje emisije na televiziji. Usledila su dodatna podmetanja onih koji su mu radili iza leđa.

Ipak, najveću tugu doneli su mu odlasci najbližih, pre svega majke o kojoj je brinuo danonoćno poslednjih osam godina njenog života, sve dok nije preminula u svom krevetu, okružena porodicom. Suočen sa samoćom u praznom porodičnom stanu na Zvezdari u kom je sve podsećalo na gubitke, doneo je odluku da sve proda i preseli se kraj Dunava.

– Odlaskom roditelja umire deo tebe, više niko ne pita gde si, kad se vraćaš s puta, treba li nešto da se spremi – iskreno i sa bolom u grudima priznaje Stefanović.

Za ljubav (ni)je kasno

Željko je inače bivši suprug pevačice Maje Marijane sa kojom ima ćerku. On ističe da veoma voli dom i porodicu i da bi, da može ponovo da se rodi, voleo da ima petoro ili šestoro dece. Na pitanje o tome da li u njegovom mirnom životu u Smederevu ima mesta za novu ljubav i “bolju polovinu”, Željko odgovara iskreno, sa dozom skepse.

– Dobro, možda neka bolja polovina, kažu da za ljubav nije kasno, ali sumnjam da će se pojaviti neka koja, kao ja, voli da ide na izložbe, u pozorište, na fudbalske utakmice – zaključuje Željko, pomiren sa sudbinom, dodajući da i dalje ima dovoljno snage da se bori i dovoljno vatre u srcu da voli život.

Podsetimo, on je u januaru ove godine simbolično proslavio godišnjicu razvoda od Maje Marijane i uputio joj javnu čestitku. Oni su se razveli pre 26 godina.

Kako Maja danas priča o životu pogledajte u video prilogu iznad.

(Kurir)