radiobalkanfox
U susret najvećem hrišćanskom prazniku, Nikola Rokvić otvorio je dušu za Republiku i govorio o veri, porodici i vrednostima koje nastoji da prenese na svoju decu. Poznat kao veliki vernik, pevač je otkrio kako u njegovom domu izgleda proslava Vaskrsa, ali i koliko mu duhovnost pomaže da ostane čvrsto na zemlji uprkos izazovima estrade. U iskrenom razgovoru prisetio se i svog hodočašća, koje mu je promenilo pogled na život, ali i podelio snažne poruke za sve one koji traže mir i veru u savremenom svetu.
Foto: Studio Sanjalica/Zona Simić
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik i nosi snažnu poruku za sve vernike, šta tebi znači lično i kako se proslavlja u tvom domu? Ko obično pobeđuje u kucanju?
– Jeste, za nas hrišćane je Vaskrs najradosniji i najveći praznik, jer donosi nadu i veru i smisao ljudskog postojanja, pokazuje nam da nismo smrti i da nije ovde kraj. U tom duhovnom smislu jeste najradosniji i najveći – započeo je Nikola, pa nastavio:
– U mom domu centralno mesto je sveta liturgija, odlazimo ujutru s dečicom. Sveta pričest, naravno, posle toga je i porodična trpeza. Jedne godine smo u Novom Sadu kod Bojaninih, jedne godine u Beogradu kod Slavice. Deca se najviše raduju. Tu su takmičenja u kucanju jaja i svi ti neki lepi i radosni trenuci u toku dana. Obično deca uvek pobeđuju, jer i najviše šanse imaju. Sve je podređeno našoj deci i porodici.
Postoji li neki porodični običaj koji si nasledio od roditelja, a koji ti je bio bitan da preneseš na decu? Koliko ti je važno da odrastaju u duhu tradicije?
– To je jedno zajedništvo gde se za velike praznike okupljamo oko trpeze, gde smo okrenuti jedni drugima, gde se držimo kao porodica. To je u današnje vreme najbitnije, svesni smo kakva su vremena i koliko se na sve načine trudi da se razjedini ta poslednja ćelija, koja nas drži u normalnosti, tj. porodica.
Koliko ti je roditeljstvo promenilo pogled na svet i šta bi voleo da tvoja deca jednog dana kažu da su naučila od tebe?
– Roditeljstvo me je apsolutno promenilo u svakom pogledu. Tek sam sa svojom decom dobio svoj smisao. Shvatiš da više ne živiš samo za sebe, već da ti je neko drugi prioritet. Osetiš tu bezuslovnu ljubav. Voleo bih da jednog dana deca kažu da je tata bio tu, da se igrao sa njima, da ih je učio i naučio osnovnim vrednostima, koje će oni dalje da prenose na svoju decu.
Koliko je ti je vera oslonac u životu i da li ti je teško da je izbalansiraš sa modernim načinom života i današnjim stanjem na estradi?
– Vera mi je baza. Hrišćanske vrline su mi osnova. Naravno, svi živimo u modernim vremenima, ali nekako svi doživljavamo veru kao nešto staramodno i starije, ali vera je jako futuristička i moderna, za sva vremena. Ako uzmemo molitve, to umno-srdačno spajanje s Tvorcem univerzuma, to ne da nije sadašnjost, to je daleka budućnost. Hrišćanstvo je tek u početnim fazama razvoja, toliko imamo prostora za napredak u svakom smislu. To mi je oslonac i baza, trudim se da što više stvari gledam kroz tu prizmu.
Svi smo pratili tvoje hodočašce do Grčke, koji ti je bio najteži, a koji najlepši trenutak tada?
– Najteži trenuci su ta iskušenja sa životinjama, kad su me napali besni psi ili kad sam išao kroz neke šume, pa sam čuo da tu ima vukova. Tu su se možda neki strahovi javili, ali i to mi je Gospod dao da prebrodim i da shvatim da na bes ne možeš ići besom, već samo smirenjem i mirom. Mnogo sam naučio iz tih nekih težih situacija na koje sam nailazio. A najlepši trenutak mi je bio kad sam stigao, kad sam ispunio svoju misiju. Kad sam shvatio koliko smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo mnogi i da pomognemo mnogim ljudima, a prvenstveno deci.
“>
Vaskršnje fotografije porodice Nikole Rokvića
Pogledaj galeriju
Vaskršnje fotografije porodice Nikole Rokvića
Studio Sanjalica/Zona Simić
Dodaj komentar