Zanimljivosti o Muzeju Luvr | Kurir

Lopovi su juče iz čuvenog francuskog muzeja Luvr u Parizu ukrali nakit vredan milione evra. Pljačka se dogodila neposredno nakon otvaranja muzeja i trajala je svega sedam minuta, što je nateralo upravu da odmah zatvori muzejski prostor i pokrene istragu.

Pogledajte u galeriji kako je izgledao deo nakita koji je ukraden:

• Napoleonovoj supruzi, carici Mariji-Luizi
• njegovoj snaji, kraljici Hortenziji od Holandije
• kraljici Mariji-Amaliji, supruzi poslednjeg francuskog kralja Luja-Filipa (vladao 1830–1848)
• carici Evgeniji, supruzi Napoleona Trećeg (vladao 1852–1870)

Lopovi su pokušali da ukradu i krunu carice Evgenije, ali im je navodno ispala tokom bekstva. Kruna je pronađena oštećena u blizini muzeja.

Luvr se nalazi u 1. arondismanu, na obali Sene. Muzej izlaže više od 35.000 predmeta, od praistorije do XIX veka, na površini od 60.600 m². Nalazi se u istoimenoj palati, čija gradnja je počela kao tvrđava u XII veku.

Kroz vekove, Luvr se proširio i postao francuski kraljevski dvor. Palata se sastoji od tri krila: Rišelje, Viši i Denon. Od 1682. godine, Luj XIV se preselio u Versaj, a Luvr je postao prostor za kraljevsku kolekciju umetničkih dela.

Ekipa Kurira nedavno je posetila Luvr, a u nastavku vam donosimo delić fotografija:

Veličina muzeja: Luvr je najveći muzej na svetu. Da bi se obišli svi dostupni predmeti (oko 380.000), posetilac bi morao da provede više od 100 dana u muzeju, zadržavajući se kratko kod svakog predmeta. Dnevno ga poseti oko 15.000 ljudi, od kojih su dve trećine turisti.

Glavna staklena piramida u dvorištu Luvra projektovao je arhitekta Jo Ming Pej i izgrađena je 1989. godine. Iako nije odmah bila omiljena Parižanima, danas je simbol muzeja. U muzeju postoji ukupno pet piramida. Glavna piramida ima 666 staklenih panela (zvanično 673) i bazu tešku 105 tona, poduprtu sa 95 tona čelika.

Pod Napoleonom, zbirka Luvra je uvećana za 5.000 umetnina, a muzej je tada nosio naziv Musée Napoléon. Nakon poraza kod Vaterloa, većina opljačkanih dela vraćena je prethodnim vlasnicima. Napoleon je takođe prvi put okačio Mona Lizu u svoju spavaću sobu.

Mona Liza je mala slika (53×77 cm), ali izuzetno poznata. Zaštićena je neprobojnim staklom i ima telohranitelje. 1911. godine ukrali su je trojica italijanskih majstora. Italijan Vinćenco Peruđa je 21. avgusta 1911. godine ušetao u Luvr i ukrao najpoznatiju sliku Leonarda da Vinčija – Mona Lizu. Peruđa je čuvao ovo remek-delo više od dve godine, sve dok nije uhapšen dok je pokušavao da je proda jednom dileru umetničkih dela.

Vodoinstalater poznat pod imenom Sauvet pomogao je nepoznatom lopovu, koristeći svoj ključ i klešta da otvori vrata čoveku obučenom u beli mantil – uniformu koju je nosilo osoblje Luvra. Bez znanja Sauveta ili bilo koga drugog, lopov je uspeo da iznese dragocenu sliku, pažljivo je skrivajući ispod mantila.

Niko nije ni znao za krađu sve do narednog dana. Slikar Luj Berud, koji je došao u muzej da slika Mona Lizu po uzoru na Leonarda, primetio je da slika nedostaje. Nakon što je shvatio da je ukradena, službenici muzeja oglasili su alarm. Policija je ubrzo ispod servisnih stepenica pronašla staklenu kutiju koja je prethodno štitila remek-delo.

Galerije Luvra prostiru se na oko 15 ari i sadrže oko 7.500 slika, od kojih je 66% francuskih umetnika. Muzej je podeljen na osam odeljenja:

• Antikviteti Bliskog Istoka
• Egipatski antikviteti
• Grčki, etrurski i rimski antikviteti
• Islamska umetnost
• Skulpture
• Dekorativna umetnost
• Slike
• Štampe i crteži

Luvr kroz istoriju

Drugi svetski rat: 1940. godine, pred nacističkom okupacijom, direktor Žak Žojard je tajno sklonio skoro 4.000 umetničkih dela kako bi ih zaštitio.

Najpoznatije skulpture: Miloska Venera (prikazuje Afroditu, 150. godina p.n.e.) i Nika sa Samotrake (boginja pobede).

Legenda o duhovima: Priča se da muzej opsedaju duhovi Belfegora (egipatska mumija) i Žana, mesara kraljice Katarine Mediči.

• Duh egipatske mumije – Belfegor

Prema legendi, duh egipatske mumije poznat kao Belfegor opsedao je muzejske hodnike. Priče o njemu popularizovane su i kroz stripove i televizijske serije u Francuskoj. Belfegor je, navodno, dolazio da upozori na opasnosti i nepoštovanje umetnina.

• Žan, mesar Katarine Mediči

Žan je bio mesar koji je radio za francusku kraljicu Katarinu Mediči u XVI veku. Prema legendi, ubijen je jer je znao previše o kraljevskoj porodici. Njegov duh se navodno vratio da progoni one koji žive u palati Luvra, ostavljajući jezive tragove i pojave.

 Bonus video: Stalinjov muzej u Goriju