Zašto su naši stari verovali da pčele razumeju tugu? Zaboravljeno srpsko verovanje o „javljanju smrti pčelama”

Pčela u srpskoj tradiciji nije bila samo životinja – bila je duhovno biće, čista duša, glasnik Boga. U mnogim selima širom Srbije, verovalo se da pčele osećaju tugu, da razumeju smrt i da ih nikako ne treba ostavljati u neznanju. Ako bi neko u domaćinstvu preminuo, prvi zadatak ukućana bio je da „jave pčelama“ šta se dogodilo. Ako to ne bi učinili – pčele bi, kažu stari, umrle od tuge ili nestale bez traga.

Običaj „govorenja pčelama” – kako se to radilo

Čim bi se smrt dogodila u kući, neko od ukućana bi otišao do košnica i tiho, s poštovanjem, rekao:

„Domaćin je umro, sad ću ja brinuti o vama. Ne ostavljajte nas.”

U nekim krajevima se još i košnica obavijala crnim platnom – u znak žalosti. Govorilo se šapatom, jer se verovalo da pčele bolje čuju „dušom, a ne ušima“.

Zašto baš pčele? Duhovno značenje u srpskom predanju

Pčele su u starom srpskom verovanju bile svete životinje:

Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.




Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

• 
  

  Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

  
  

  Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

  Ne psuje se u blizini pčela

  
  

  Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

  
  

  Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

  
  

  Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

  
  

  Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.




Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.




Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

• 
  

  Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

  
  

  Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

  Ne ubijaju se pčele jer donose greh

  
  

  Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

  
  

  Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

  
  

  Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

  
  

  Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.




Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.




Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

• 
  

  Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

  
  

  Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

  Ako pčela sleti na bebu – to je znak blagoslova i buduće mudrosti

  
  

  Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

  
  

  Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

  
  

  Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

  
  

  Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.




Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.




Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.

Verovalo se i da pčele odnose poruku nebu kada neko premine – zbog toga im se smrt morala najaviti, da znaju da „imaju novu dušu na nebu“.

Pčela kao simbol čiste duše i porodične sreće

Postoji i predanje da ako pčele napuste domaćinstvo posle smrti člana porodice – to je znak da duša nije našla mir. U tom slučaju, domaćin bi pozivao sveštenika, ili se uveče molio kraj košnice, paleći sveću.

U nekim krajevima, verovalo se i da pčela nikada ne leti kod lošeg čoveka, a da pravi pčelar mora imati čistu savest i blagu dušu.

Da li se ovaj običaj i danas poštuje?

U pojedinim delovima Stare planine, Homolja i Zaplanja, još uvek postoje stari ljudi koji i dalje, kada neko umre – idu do pčela i govore im. Ne zato što veruju u sujeverje, već zato što poštuju tradiciju predaka i znaju – pčela je više od insekta. Ona je tiha svedok života na zemlji.

Devojka iz skromne socijalističke zemlje nije dočekana baš blagonaklono u svetu glamura…

Ispod svakog praga nekadašnje srpske kuće krila se tiha molitva i zaštita – parče hleba, zrno soli ili konjska dlaka, kao štit protiv uroka i smrti

Duboko u planinama kod Babušnice postoji bunar iz kog izbija crvena voda, za koju narod veruje da čisti krv, podiže gvožđe i leči umor

U staroj srpskoj tradiciji, zemlja nije bila samo tlo – bila je sredstvo zaštite, osvete i prenosa energije, a grobljanska zemlja imala je posebnu moć

Na samo nekoliko koraka od mora, u brdima iznad Petrovca, krije se srpski manastir koji je vekovima bio utočište careva, pesnika i hajduka