radiobalkanfox
Ljudi na internetu se početkom 2026. ponašaju kao da je opet 2016.TikTok i Instagram puni su snimaka i fotki koje izgledaju kao da su izvučene iz doba Snapchat “psećeg” filtera, bočnog razdeljka i milenijal pink estetike. Prema podacima koje prenosi BBC, pretraživanja pojma “2016” na TikToku skočila su 452% u nedelju dana, a više od 55 miliona videa objavljeno je uz filter nazvan po toj godini.
Muzika i moda guraju trend
Oživljavanje 2016. najviše se čuje – u muzici. Hitovi iz tog perioda opet kruže društvenim mrežama i vraćaju se u viralne kompilacije, a s njima se vraća i estetika: “što više – to bolje” šminka, jarke boje senke i debeli ajlajner.
Voditeljka BBC Radio 1 emisije “Anthems”, Loren Redfern, kaže da joj je jasno zašto se ljudi vraćaju toj eri: muzika je bila “naprosto odlična” i mnoge emotivno veže za bezbrižniji period.
I striming podaci pokazuju isto raspoloženje: pojavljuje se sve više plejlista nazvanih “2016”, a pojedine pesme dobijaju novi talas popularnosti zahvaljujući viralnim videima.
“Jednostavniji” društveni internet
Deo nostalgije nije samo u zvuku i modi, nego i u osećaju da su društvene mreže tada bile “jednostavnije”. TikTok strateg Džoel Marlinarson za BBC objašnjava da je 2016. na TikToku postala gotovo zasebna estetika, ponajviše zahvaljujući filteru koji videima daje topli, ružičasti, lo-fi izgled – dovoljno je videti kadar i odmah znaš na šta cilja.
Poređenje s današnjim mrežama ide u istom smeru: tada nije bilo rilsa i stalnog guranja kratkog videa, a ni objava s više fotografija (karusela) kakve su danas standard na Instagramu. Drugim rečima, manje “performansa” i manje umora od algoritma.
Ali 2016 nije bila samo “ružičasti filter”
Koliko god se 2016. danas romantizuje, nije bila bez mračnih trenutaka. Te godine umrli su Dejvid Bouvi, Princ, Džordž Majkl i Alan Rikman, a politički događaji poput Bregzita i Trampove izborne pobede i danas izazivaju podele.
Zašto se vraćamo baš toj godini?
Psiholog Klej Rautledž, koji se bavi nostalgijom, upozorava da se ne treba “zalepiti” za jednu godinu kao da je jedina važna. Ipak, velike prekretnice često postanu sidra u sećanju – tačke za koje se ljudi hvataju kad traže smisao ili osećaj orijentacije.
Dva su okidača posebno jaka trenutno: početak nove godine i pojačan osećaj neizvesnosti kod mlađih – od toga kako će izgledati tržište rada do uticaja veštačke inteligencije. U takvim periodima ljudi se često vraćaju uspomenama na mladost jer u njima traže utehu, inspiraciju i osećaj da je svet bio “lepši”, prenosi Index.hr.
I, naravno, tu je i jednostavna matematika: deset godina je taman dovoljno daleko da deluje kao “druga era”, a dovoljno blizu da se većina ljudi još živo seća kako je izgledala.
Video: Kako domaća preduzeća mogu da prate globalne trendove
Dodaj komentar