Žena dala deci svoje prezime

Prezime je često mnogo više od puke oznake u dokumentima – ono nosi porodičnu istoriju, identitet i društvena očekivanja. Za neke ljude ono je izvor ponosa, a za druge teret koji žele da ostave iza sebe. Tokom odrastanja se ova žena susretala sa nemilim događajima, toliko da je prezirala svoje prezime.

Ipak, kad je dobila priliku da ga menja – ro nije uradila.

Ovo je njena priča.

“U mom pretežno italijanskom rodnom kraju, na Staten Ajlendu u Njujorku, bio si Irac ako ti se prezime nije završavalo na samoglasnik. A ako nisi bio Irac, bio si “nešto drugo”. Ja sam se savršeno uklapala u tu kategoriju. Kada se tome doda činjenica da je moje prezime, iako kratko, bilo teško za izgovor i lako za ismevanje (butt kiss, body gas, toliko mogućnosti), brak mi je delovao kao jedino spasenje – društveno prihvatljiv put do društveno prihvatljivijeg prezimena.

Muža sam, pronašla rano, još u osnovnoj školi. Dopao mi se iz mnogo razloga, a ne najmanje zbog toga što je imao melodično italijansko prezime, sa podjednakim brojem samoglasnika i suglasnika. Takvo prezime je dobrodošlo na Staten Ajlendu i drugde, i naizgled nemoguće za ismevanje bilo gde.

Nikada nisam očekivala da ću zadržati svoje prezime i dati ga našoj deci”, kaže ova žena.

Nisam mislila da je muževljevo prezime opcija za mene

“Premotajmo 12 godina unapred, do trenutka kada smo se konačno venčali. Dugo zabavljanje dalo mi je mnogo vremena da razmišljam o tome kako samo nekolicina ljudi na svetu nosi moje prezime. Od te nekolicine, ja sam bila jedina iz najmlađe generacije koja je planirala da ima decu. Pustiti da to prezime izumre delovalo mi je gore nego da moja deca potencijalno budu meta zadirkivanja tipa “body gas”.

Istovremeno, prezime mog muža počelo je da gubi deo svoje privlačnosti. Jedne večeri tokom naše veridbe plaćali smo večeru u lokalnom italijanskom restoranu. Kada se konobar vratio za sto sa muževljevom kreditnom karticom, promrmljao je muževljevo prezime s gađenjem, a zatim se pravio da pljuje po računu. Mislili smo da se šali, ali nismo razumeli šalu. Na kraju smo saznali da muževljevo prezime znači da verovatno potiče od Pontija Pilata, odnosno Rimljanina koji je zahtevao da Isus bude razapet. Nije baš najbolja grana porodičnog stabla, niti ime za koje sam mogla da nastavim da verujem da je kategorički bolje od mog.

S druge strane, moje prezime potiče od nemačke reči za “kupatilo” odnosno “banju”. Da li to znači da su moji preci posedovali jednu, samo je često posećivali, koristili je da se operu ili da se upuštaju u skandaloznije aktivnosti – to je delovalo kao urnebesan deo mog identiteta kojeg nisam mogla da se odreknem.

Naše venčanje je došlo i prošlo. Moje prezime je ostalo isto”, kaže ona.

Deca su uzela njeno prezime

“Imala sam više problema sa izborom prezimena nego imena kada su u pitanju bila naša deca.

Pet godina kasnije, očekivala sam naše prvo dete. Bilo je teže izabrati njegovo prezime nego ime. U to vreme smo takođe pokušavali da prodamo naš stan i kupimo kuću. Tada smo dobili loše vesti od našeg advokata za nekretnine: na našem stanu je postojala hipoteka/založno pravo.

Bili smo zbunjeni kada nam je advokat saopštio nepoznato ime osobe koja je stavila zalogu. Još zbunjujuće je bilo to što ta osoba nije živela nigde blizu nas. Jedino što smo znali bilo je da, dok se zaloga ne ukloni, niko neće kupiti naš stan.

Ispostavilo se da je zaloga bila namenjena nekom probisvetu sa potpuno istim imenom i prezimenom kao moj muž – tipu koji je dugovao mnogo ljudi mnogo novca. Posle nekoliko izjava pod zakletvom, problem sa zalogom je bio rešen. Ali onda sam dobila preteću poruku na društvenim mrežama od drugog poverioca iz severne države Njujork, uverenog da su konačno našli način da pošalju poruku tom, očigledno teško dostupnom, probisvetu. Rekla sam pošiljaocu poruke da imaju pogrešnog čoveka. Nije se izvinio, ali me više nikada nije kontaktirao. Sa mojim gotovo jedinstvenim prezimenom, moja deca nikada ne bi bila “pogrešan čovek”. To mi je delovalo kao lep poklon koji mogu da im ostavim.

Posle mnogo razmišljanja i prepirki, moj muž i ja smo odlučili da deci damo spojena (crticom povezana) prezimena. Time smo obezbedili da svako od njih bude jedinstven, nemoguće ga pomešati sa bilo kim drugim. Takođe smo garantovali nepristojne komentare: “Kako će uopšte moći sve to da speluju?”, “Da li ste im to ime dali namerno?” i naročito pronicljivo: “Uf, baš je dugo ime”, kaže ova žena.

“Uzela sam prezime muža na venčanju, a onda sam zažalila”: Sada joj sve deluje kao greška

Rođaci nisu podržavali

“Uprkos tim zaista nepristojnim komentarima i nekim rođacima koji odbijaju da priznaju oba dela njihovih prezimena, zadovoljni smo svojom odlukom. Naša deca, sada stara 7 i 10 godina, imaju mnogo manje problema sa svojim dugim prezimenom nego što sam ja imala sa svojim kratkim. Živimo u mnogo raznovrsnijem kraju nego onom u kojem smo muž i ja odrasli, pa ovde ima svakakvih imena, čak i drugih sa spojenim prezimenima. Stalno pričamo o tome koliko je super što ne postoji niko drugi na svetu sa njihovim imenom, i čini se da to cene. Samo bih volela da sam isto to uradila mnogo ranije”, priznaje ova žena.

Bonus video:

(Espreos/Ona.rs/Business insider)