Živi u mestu gde je zimi -52 stepena, a sneg pada 8 meseci godišnje

Spajs patrolira područjem Arktičkog nacionalnog parka, gde sneg pada i do osam meseci godišnje, a zimi dan traje svega šest sati. Otkrio je kako preživljava u tim ekstremnim uslovima.

Lekcije sa Arktika pokazuju da čak i u najekstremnijim zimskim uslovima toplota može da se sačuva, često pomoću vrlo jednostavnih i lako dostupnih rešenja.

Iskustvo preživljavanja na -52 stepena Celzijusa, uz zagrevanje motorne testere otvorenim plamenom, retko je iskustvo koje iko deli. Upravo se u takvoj situaciji našao arktički rendžer Džoš Spajs, dok je pokušavao da odledi smrznute oštrice testere kako bi posekao dovoljno drva i preživeo noć na severu Aljaske, prenosi Sky News.

U vremenu visokih cena energije i sve oštrijih zima, njegovi saveti–deluju iznenađujuće praktično i primenljivo.

Spajs, koji već 16 godina živi u Ferbanksu na Aljasci, ističe da je ključno sprečiti gubitak toplote kroz ulaze i izlaze. Kada su temperature u njegovom okruženju pale na -41 stepeni Celzijusa, razlika između unutrašnjeg i spoljnog vazduha u njegovoj kolibi dostigla je čak 63 stepena.

– Kada otvorite vrata, talas hladnog vazduha je brutalan – rekao je on.

Idealno rešenje je zatvorena veranda, poznata i kao arktički ulaz, ali jednostavnija i jeftinija alternativa je okačiti debelo vuneno ćebe preko vrata kako bi se stvorio dodatni toplotni sloj.

Još jedan jednostavan trik je nanošenje providne folije na ivice prozora uz pomoć fena za kosu. Kada je folija dobro zategnuta, zatvara sitne pukotine kroz koje prodire hladan vazd

– Čak i najmanje propuštanje, koje tokom toplijih meseci nije primetno, zimi se oseća kao ledeni mlaz – objašnjava Spajs.

U ekstremnim uslovima, kondenzacija na staklu može se čak i smrznuti, dodatno hladeći prostor.

Zašto je peć na drva zlata vredna?

– Peći na drva su izuzetno važne jer pružaju toplotu sa vrlo malo vlage – objasnio je on.

Suv vazduh pomaže telu da se efikasnije zagreje, jer vlaga ne ostaje zarobljena na koži i odeći. To je posebno važno nakon boravka na hladnoći, kada znoj ispod slojeva odeće na ekstremnim temperaturama može da se pretvori u mraz.

– Bukvalno sam imao ledene ploče na licu i glavi – priseća se on. 

Uložite u pravu obuću i to bar broj veće

Za one koji nisu navikli na temperature ispod nule, kvalitetna obuća je ključna. Temperature mogu da padnu i do -48 stepeni, a zimi se po zaleđenim jezerima čak voze automobili. Spajs savetuje kupovinu čizama barem za broj veće, kako bi u njih stale debele čarape i ulošci, bez stezanja stopala. Dobra cirkulacija krvi je od presudnog značaja za očuvanje toplote.

Uz to, preporučuje rukavice s tankom postavom za precizne zadatke i slojevitu odeću, ali od materijala koji zaista zadržavaju toplotu, poput vunenog donjeg veša.

Test s mačkom

Spajs koristi neobičan, ali efikasan način da proveri koliko je hladno u domu – putem svoje mačke.

– Moja je kao kanarinac u rudniku – otkrio je.

Ako joj je negde hladno, to je jasan znak da ni ljudima nije prijatno. Posebno ističe podove: tvrde, nepokrivene površine zimi su najveći izvor hladnoće.

– Dovoljno je staviti tepih ili ćebe, i cela soba odmah deluje toplije – zaključuje on.

BONUS VIDEO

Moda i lepota

Dermatolozi Kori L. Hartman i Ksenija Kobets objašnjavaju da šal funkcioniše slično jastučnici: skuplja sebume, šminku, znoj, prašinu i zagađenje iz okoline, a svaki put kada ga stavite oko lica, vraća sve to nazad na kožu.

sledeća vest