Život i užasna smrt Veronike Lejk, tragične holivudske dive

Ipak, iako je znala da je mogla postići još veću karijeru da je spremno prihvatala kompromise, ova holivudska diva nije se kajala.

Istorija Holivuda pamti mnoge zavodljive žene koje su za kratko vreme prelazile put od najsrećnijih do najtužnijih na svetu. Veronika Lejk bila je jedna od njih.

Rođena je kao Konstans Franses Meri Okelman 14. novembra 1922. godine u Njujorku. Njen otac Hari, nemačkog i irskog porekla, radio je na brodu naftne kompanije i poginuo je u eksploziji tankera kada je njoj bilo samo deset godina.

Detinjstvo obeleženo traumom

Veronikina majka, koja se takođe zvala Konstans, udala se naredne godine za Entonija Kinija, a devojčica je preuzela njegovo prezime. Mama ju je zvala Koni, a jednom prilikom je otkrila da je ona bila u takvom šoku nakon očeve smrti da nije mogla da ni da plače.

– Ponašala se veoma čudno, nije pustila ni suzu – prisećala se majka. – Taj tragični događaj je ostavio neizbrisiv trag na Koninu, već tada osetljivu, prirodu.

Detinjstvo je provela u selu Saranak Lejk i pohađala katoličku školu za devojčice u Kanadi, odakle je uskoro izbačena. Kasnije je tvrdila da je upisala Univerzitet Mekgil kako bi postala hirurškinja, iako je sama kasnije priznala da je to bila laž. Štaviše, izvinila se predsedniku te institucije i priznala da mu da nekad preterano dramatizuje stvari.

Nakon što se Koni očuh razboleo, porodica se preselila u Majami, gde je upisala srednju školu i odmah privukla pažnju izuzetnom lepotom. Sa 17 godina preselila se u Kaliforniju i upisala školu glume, gde se sprijateljila sa izvesnom Gven Horn i počela da se pojavljuje u predstavama i prati je na audicijama, tada pod imenom Konstans Kin. Prvi filmski nastup imala je kao statistkinja u produkciji RKO, a iako je Konina scena isečena, to ju je ohrabrilo da nastavi karijeru.

Uspon Veronike Lejk

Privukla je uskoro pažnju Freda Vilkoksa, asistenta režije, koji je jednu njenu test-scenu pokazao agentu, a ovaj dalje producentu Arturu Hornblouu Mlađem. Hornblou je tražio novu glumicu za ulogu pevačice u vojnoj drami I Wanted Wings (1941), a odmah je došao na ideju da Koni promeni ime u Veronika Lejk, zbog njenih očiju, koje su bile „smirene i čiste kao plavo jezero“.

Film je postao hit i Veronika je preko noći postala zvezda. Njena plava kosa koja joj je slučajno pala preko desnog oka tokom snimanja postala je njen zaštitni znak.

– Igrala sam simpatičnu pijanicu, držala ruku na stolu… Skliznula mi je… I moja kosa je pala preko lica… Postala je moj zaštitni znak sasvim slučajno – prisećala se glumica.

Iako je bila popularna, često je tvrdila da ne očekuje da joj karijera traje dugo jer je verovala da samo stariji umetnici opstaju, a uporno je ponavljala da želi da postane hirurškinja.

Snimila je niz filmova koji su danas pravi klasici, poput “Plave dalije”, “Sajgona”, “Staklenog ključa” i mnogih drugih noir ostvarenja Alana Lada, “Salivanovih putovanja”, “Oženih se vešticom”, igrala je i u pozorištu, išla na turneje s raznim predstavama, a okušala se i na televiziji u nekoliko serija.

Slom Veronike Lejk

Veronika je tokom karijere stekla reputaciju „teške osobe“. Majka je tvrdila da joj je dijagnostikovana šizofrenija, a poznato je da je imala burne promene raspoloženja i godinama posećivala psihijatra.

Privatno joj nije bilo lako; muškarci su padali pred njom, uključujući i legendarnog Marlona Branda. Elija Kazan opisao je njihovu vezu kao „deset noći, ako i toliko“.

– Naša romansa bila je kratka, ali slatka. On je bio na početku sjajne filmske karijere, a ja na zalasku svoje. Naravno, moja karijera ne može da se uporedi s njegovom – rekla je kasnije.

Prvi brak sklopila je 1940. sa umetničkim direktorom Džonom S. Detlijem, s kojim je dobila ćerku Ilejn i sina Entonija, koji je preminuo posle sedam dana. Brak je ubrzo završila razvodom.

Drugi brak Veronikin je počeo 1944. s režiserom Andreom de Totom, s kojim je dobila sina Andrea i ćerku Dajanu. Veronika je tih dana bila opsednuta letenjem, pa je kupila suprugu avion, a potom stekla dozvolu za letenje i posle razvoda letela sama na relaciji Los Anđeles-Njujork.

U drugoj polovini pedesetih bila je u braku sa Džozefom Mekartijem i retko viđala decu. Karijera je počela da joj propada preko noći, onako kako je počela i da se gradi, a Paramount je raskinuo ugovor 1948. Snimila je potom još samo dva filma, uglavnom nezapažena.

Poslednje godine života provela je u teškoj nemaštini, zavisna od alkohola, pateći od ciroze. Tokom šezdesetih je postala ozbiljno paranoična. Bila je svesna da je možda sama sebi uništila karijeru, a ipak se nije kajala.

– Došla sam u životnu fazu u kojoj ne marim za mnogo toga… Uvek sam bila buntovnica i verovatno bih postigla mnogo više da sam promenila način razmišljanja – istakla je. – Ali kad malo bolje razmislim, dospela sam daleko i bez menjanja svog stava. Ovako sam srećnija.

Poslednji muž bio joj je Robert Karlton-Manro, britanski kapetan; brak je trajao godinu dana. Po povratku iz Evrope 1973. podnela je zahtev za razvod, ali nije doživela da potpiše poslednji papir. Iste godine preminula je od hepatitisa i otkazivanja bubrega, posledica dugogodišnje borbe s alkoholizmom.

Imala je 50 godina kad je izdahnula u bolnici, okružena medicinskim osobljem i drugim pacijentima.

Ispraćena je na večni počinak je u Njujorku, a po sopstvenoj želji je kremirana i pepeoje  rasut duž obale na Devičanskim ostrvima. Godine 2004. pojavila se informacija da je deo njenog pepela pronađen u starinarnici u Njujorku.

 

BONUS VIDEO

Umetnička dela od slame

( Glossy, T.S.R. )