radiobalkanfox
Ispod morske površine odvija se čudo prirode, postoje ribe koje tokom života menjaju pol, fenomen koji zvuči kao čista naučna fantastika.
Dok ljudi i većina sisara imaju fiksni pol od rođenja, neke morske vrste razvile su sposobnost da promene rod i to ne zato što “žele”, već zato što im to pomaže da prežive i reprodukuju se u izazovnim uslovima.
Ovaj fenomen, poznat kao sekvencijalna hermafroditnost (eng. sequential hermaphroditism), omogući ribi da živi kao jedan pol, a zatim, usled društvenih, ekoloških ili reproduktivnih razloga, da promeni pol, navodi se u naučnoj studiji.
Kako to funkcioniše?
Foto: Shuterstock
Kod ovih riba, biološki sistem za razmnožavanje nije “zaključan” nakon rođenja. Umesto toga, riba počinje život kao ženka ili mužjak, a kasnije može preći u suprotni pol.
Ovo se dešava kroz kompleksnu promenu hormona, strukture reproduktivnih organa, pa čak i ponašanja.
Ova adaptacija je evolucijski korisna. Na primer, ako u grupi više nije prisutan dominantni mužjak, najveća i najjača ženka može preuzeti njegovu ulogu i postati novi mužjak, tako da društvo i razmnožavanje mogu da se nastave bez prekida.
Primeri riba koje menjaju pol
1. Klofnjaci (Clownfish)
Foto: Shutterstock
Klofnjaci
Verovatno najpoznatiji primer iz popularne kultur, iako su često prepoznati kroz crtiće poput Nemoa, klofnjaci imaju realnu i fascinantnu biološku priču.
U njihovoj grupi, najveća jedinka je uvek ženka. Ako ona umre, njen partner, koji je bio mužjak, menja pol i postaje nova ženka. Najveći mladi ribić zatim postaje novi mužjak.
2. Plavoprsti vrševi (Bluehead wrasse)
Foto: Shutterstock
Plavoprsti vrš
Ove male, šarene ribe žive u društvenim grupama gde jedan dominantni mužjak kontroliše hareme.
Ako taj mužjak nestane, najveća ženka se brzo transformiše u mužjaka i preuzima njegovu ulogu, boje i ponašanje.
3. Papagaj ribe (Parrotfish)
Foto: Shutterstock
Papagaj riba
Mnoge vrste papagaj riba počinju život kao ženke, a kasnije postaju mužjaci.
Ova promena često dolazi sa dramatičnim prelazom boja, pa riba koja je bila nežna nijansa može postati jarko obojena kada postane mužjak.
Dve glavne vrste promene pola kod riba
-
Protandrija – riba počinje život kao mužjak, a kasnije postaje ženka. Tipičan primer su neki klofnjaci.
-
Protoginija – riba počinje kao ženka, a transformiše se u mužjaka. Često se viđa kod vrševa i mnogih papagaj riba.
Ove promene nisu površne: riba doživljava hormonalne, anatomske i bihevioralne promene kako bi uspešno obavljala novu reproduktivnu ulogu.
Zašto je ovo važno za biologe?
Foto: Shutterstock
Ovakva sposobnost otkriva koliko su prilagodljive životne strategije u prirodi. Promena pola omogućava ovim vrstama da:
-
održe reproduktivni potencijal kada je populacija neuravnotežena
-
prilagode svoju strategiju u zavisnosti od dostupnosti prijatelja za parenje
-
maksimalno iskoriste svoje telo u fazama gde im je reprodukcija najefikasnija
Biolozi proučavaju ove ribe i njihove gene kako bi razumeli šire principe evolucije, hormona i reproduktivne fleksibilnosti.
Ova sposobnost je više od bizarnog kurioziteta, ona je elegantan odgovor prirode na izazov očuvanja vrste.
BONUS VIDEO:
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook,
Instagram,
Youtube,
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
S obzirom na to da ribe žive i dišu pod vodom, pomisao na njihovo davljenje izgleda kao šala, ali one ipak mogu da se uguše pod vodom, u određenim okolnostima.
Dodaj komentar