radiobalkanfox
Dok su ga na Zapadu slavili kao rok zvezdu klasične muzike koja udahnuje novi život delima Čajkovskog i Šopena, u sopstvenoj domovini, tadašnjem SSSR-u, Aleksej Sultanov ostao je neshvaćeni buntovnik. Njegova sudbina, obeležena blistavim talentom i nezamislivom tragedijom, potvrđuje pravilo da vrhunski umovi često plaćaju visoku cenu za svoj trag u beskraju umetnosti.
Rođen 7. avgusta 1969. godine u Taškentu, u porodici muzičara, Aleksej je od prvih dana bio okružen notama. Njegovi roditelji, violinistkinja Natalija Mihailovna i čelista Fajzulhak Sultanov, živeli su u skromnom stanu gde je dečakov krevet bio tik uz klavir. To je značilo da je mališan svako jutro započinjao prebiranjem po dirkama, a već sa pet godina počeo je da ispravlja greške u složenim partiturama koje je njegov otac vežbao.
U galeriji pogledajte fotografije Alekseja Sultanova:
Rana slava i borba sa unutrašnjim demonima
Iako su roditelji rano shvatili da imaju genija u kući, primetili su i mračnu stranu njegovog odrastanja. Aleksej je patio od bulimije, poremećaja koji je bio direktna posledica ogromnog pritiska i vremena provedenog uz profesorku klavira Tamaru Popovič. Kako bi mu omogućili najbolje usavršavanje, sa 15 godina šalju ga u Moskvu na čuveni Konzervatorijum.
Tamo je upoznao ljubav svog života, čelistkinju Dace Abele iz Rige. Njihova veza bila je filmska – Aleksej joj je jednom prilikom spasao život uhvativši je za ruku dok je klizila sa krova zgrade u pokušaju da krišom posmatraju koncert njihovog idola Vladimira Horovica.
Trijumf pod anestezijom i beg u Ameriku
Njegova čelična volja prvi put je testirana 1986. godine, kada mu je težak poklopac klavira polomio prste samo dan pre važnog takmičenja. Aleksej je svirao pod anestezijom, ostavljajući publiku u šoku svojom virtuoznošću, ali žiri ga nije pustio u finale. Taj poraz u domovini prelomio je njegovu odluku da sreću potraži u inostranstvu.
Aleksej Sultanov Foto: Vladimir Fedorenko / Sputnik / Profimedia
Nakon pobede na prestižnom takmičenju”Van Cliburn” u Teksuasu sa samo 20 godina, odlučio je da se ne vraća u SSSR. Postao je planetarna senzacija, svirajući i po 400 koncerata godišnje, dok je uz njega uvek bila verna Dace.
Kobni trenuci u Tokiju i borba za život
Uprkos svetskoj slavi, Sultanova je progonila slutnja o skorom kraju. Znao je za genetsku sklonost svoje porodice ka moždanim udarima i svuda je nosio aparat za pritisak. Prvi znak katastrofe osetio je 1996. godine usred nastupa u Tokiju.
“Mislim da sam imao moždani udar. Na delić sekunde sam osetio da mi se ruka zamrznula,” rekao je tada.
Šest godina kasnije, usledila je hospitalizacija zbog krvarenja u mozgu. Tokom jedne užasne noći, dok je bio u šok-sobi, preživeo je pet uzastopnih moždanih udara. Posledice su bile razorne: paraliza leve strane tela, gubitak vida na jednom oku i gubitak govora.
Poslednji aplauz i odlazak u legendu
Aleksej Sultanov sa svojim profesorom Niumovim Foto: Vladimir Fedorenko / Sputnik / Profimedia
Ljubav i upornost njegove supruge Dace učinili su nemoguće. Naučio je da svira samo desnom rukom, dok je ona na klaviru dopunjavala levu stranu. Povratak na scenu bio je prepun emocija, ali zdravlje je bilo trajno narušeno. Srce velikog pijaniste prestalo je da kuca 30. juna 2005. godine, pet nedelja pre njegovog 36. rođendana, u njegovom domu u Fort Vortu.
Po sopstvenoj želji, kremiran je uz svoje omiljene plišane igračke, koje su ga pratile tokom cele karijere kao simbol detinjstva koje je žrtvovao muzici. Aleksej Sultanov ostao je upamćen kao pijanista koji je svirao srcem, sve dok to srce nije sagorelo u sopstvenom žaru.
Pogledajte video: Kompozitor Braja sa suprugom na koncertu Jakova Jozinovića
Dodaj komentar