Slađa Delibašić bila je jedna od ikona devedesetih. U vreme hiperinflacije, opšte bede i ratova u okruženju, bila je jedna od najvećih zvezda, plesala je, đuskala, pevala. Ipak, malo ko zna da je njeno detinjstvo obeležila prerana smrt majke Mirjane Delibašić (devojačko Marković), koja je preminula kada je denserki bilo svega 10 godina.
Njena majka sahranjena je na groblju u Kosovskoj Mitrovici, gde su Delibašići nekada živeli. Grob Slađine majke na Kosovu je oskrnavljen, a pevačica do sada nije uspela da ga obnovi. Naša saznanja potvrdila je Slađa, koja se prisetila svih tih događaja koji joj i danas teraju suze na oči.
– Istina je da su Albanci uništili spomenik mojoj pokojnoj majci. To je bilo još kad su dole počeli da se dešavaju prvi nemiri. Ona je preminula 1980. godine, a spomenik je porušen 1999. ili 2000. godine. Mnogo me je sve to pogodilo… Ja sam još odavno imala želju da prebacim njeno telo iz Kosovske Mitrovice, ali mi je sveštenik rekao da ne treba to da radim. Tako da, ostalo je tako kako jeste… Grob moje majke se nalazi u blizini kapele na groblju. To ne može ni da se nekako obnovi, pokušavala sam, ali ništa od toga. Polovina groblja je uništena, sve sa srpske strane, a sa albanske nije. Idem svake godine dole, pa ću tako i ove. Moja duša je ostala tamo s njom. Gubitak majke je najveća bol koju sam doživela u životu. Deset godina sam imala kad se to desilo – rekla nam je potresena Slađa.
Pevačica je jako uznemirena zbog nedavnih dešavanja na Kosovu i Metohiji, toliko da je čak htela da ode tamo iako su nemiri bili u jeku, jer dosta njenih rođaka živi u južnoj srpskoj pokrajini.
Slađa je potom rekla da sebe nikada nije smatrala jednom od najpopularnijih pevačica.
– Pitaš kad sam postala svesna da sam jedna od najpopularnijih javnih ličnosti devedesetih?! Evo, odgovoriću ti: nikad! Zaista, sebe ni danas ne gledam tako, nego kao čoveka, sasvim obično. Znaš, jeste negde lepo kada te prepoznaju, to sve stoji, ali mene to sada više već zamara. Jednostavno, ja ne mogu da izađem negde a da neko ne pogleda šta sam obukla, s kim sam sela, ako je muško odmah je to novi frajer, to baš zamara… I kada sam bila mlađa nije me to radilo, veruj mi. Meni su i tada na prvom mestu bili deca, kuća, škola, treninzi i ti nastupi od kojih smo zarađivali i olako živeli.
Delibašićeva je rekla da je njoj i Đoletu Đoganiju na početku karijere pomogao njen otac.
– Kada smo Đole i ja počinjali pomogao nam je moj tata, dao nam je para da počnemo sa kupovinom ovog dvorišta i prve kuće. Mi smo imali cilj da celo ovo dvorište i sve kuće koje su bile u njemu bude naše.. I eto, hvala bogu, pre pet godina smo uspeli u tome. Mislim da sam stvarno imala mnogo veliku ulogu i u nastupima, životu, ali i prezentaciji grupe.
– Mi smo, evo da ti ispričam, veruj mi, imali situaciju da lik zakupi ceo Sveti Stefan da bi mene gledao kako igram. U lokalu sedi on, pored njega Đole i na bini ja. Ja sam se više puta zezala sa Đoletom da sam sve ovo ja napravila, jer bilo je toliko nastupa gde su plaćali kao taj lik tada, on nam je dao 20.000 tadašnjih maraka za to veče. To je jedan. A bilo ih je najmanje deset. On je imao tu sreću da mene ljudi baš vole, ne znam, valjda imam tu neku harizmu…
Brak s Đoletom nije uspeo, nakon razvoda svako je krenuo svojim putem i u muzici.
– Kad se desio razvod, ja sam to transparentno htela, više Đoleta nisam videla pored sebe. Bila je tu neka frka, tata i brat su bili sa mnom, ja sam uzela njih dve i iselila se iz stana. On je mog oca i brata terao da me ubede da se ne razvedem, pričao je kako sam povodljiva, da nikada neću uspeti… Bilo je tu mnogo stvari u mom braku o kojima uopšte ne želim da pričam. Nije baš sve tako sjajno i bajno bilo.
– Pa, nijedna žena ne beži iz braka koji je dobar i ne napušta ga. Imam toliko prijatelja koji su u braku, gde se međusobno varaju, a žena ga ne napušta jer ju je baš briga, kod muža je dobro situirana, ali ja takav život nisam htela… Prevazišla sam ga više, sve je postalo dosadno, jedan uštogljeni život. Kuća, škola, nastupi…
Bonus video:
Kurir
Dodaj komentar