Znakovi pred kolaps na vrućini

Lekari stalno upozoravaju da uticaj vrućine na srce može biti koban ako ne reagujete na vreme.

Kada živa u termometru pređe 35 stepeni, vaš kardiovaskularni sistem radi u petoj brzini kako bi ohladio telo.

Zato je ključno da prepoznate tihe signale koje vam organizam šalje pre nego što bude kasno.

Kako ekstremne temperature opterećuju krvne sudove

Da bi izbacilo višak toplote, telo širi krvne sudove i šalje krv iz unutrašnjih organa pravo u kožu.

Zbog toga srce mora da pumpa i do tri puta više krvi u minuti nego u normalnim uslovima.

Ovaj napor drastično obara krvni pritisak, što direktno ugrožava hronične bolesnike, ali i potpuno zdrave ljude.

Skriveni simptomi koji najavljuju ozbiljan problem

Prvi znak da srce pati često nije bol u grudima, već iznenadna, teška malaksalost u nogama.

Obratite pažnju na izbijanje hladnog znoja na čelu i blagu vrtoglavicu čim ustanete iz fotelje.

Ako osetite preskakanje srca, pulsiranje u slepoočnicama ili mučninu u želucu nakon boravka na suncu, telo vam poručuje da ste blizu kolapsa.

SAVET: Ako osetite da vas hvata slabost, odmah stavite vlažan peškir na zadnji deo vrata ili potopite podlaktice u hladnu vodu. To munjevito hladi krv koja struji kroz velike arterije ka mozgu i smanjuje pritisak na srce.

Šta uraditi kada srce lupa na vrućini?

Prvi korak je momentalni prelazak u zamračenu, klimatizovanu prostoriju ili debelu hladovinu.

Lezite na leđa i podignite noge na nekoliko jastuka iznad nivoa srca kako biste vratili krv u glavu.

Pijte mlaku vodu u malim gutljajima, jer ledena tečnost izazove šok u želucu koji može da ubrza rad srca i izazove nesvesticu.

Koliko vode treba piti kada je visok indeks zračenja?

Tokom tropskih dana morate uneti najmanje 8 do 10 čaša tečnosti, odnosno oko 2.5 litra vode.

Najbolje je kombinovati običnu vodu sa čašom kisele vode ili limunade sa prstohvatom soli da nadoknadite izgubljeni natrijum i kalijum.

Strogo izbegavajte energetska pića, kafu i alkohol jer oni izvlače vodu iz ćelija i dodatno zgrušavaju krv, što povećava rizik od tromba.

Koje grupe ljudi su najviše ugrožene tokom leta?

U najvećem riziku su starije osobe iznad 65 godina i kardiovaskularni bolesnici koji piju lekove za izbacivanje tečnosti.

Pored njih, ugrožena su i mala deca jer njihov sistem za znojenje i hlađenje organizma još uvek nije potpuno razvijen.

Građevinski radnici, poljoprivrednici i sportisti moraju biti na oprezu jer je uticaj vrućine na srce kod njih najbrži, pa moraju potpuno obustaviti težak rad između 10 i 17 časova.

(Espreso/krstarica/prenela PV)