radiobalkanfox
Zorana Pavić susrela se sa situacijom, koja u današnje vreme može svakom da se desi. Pevačica je nakon predstave u kojoj učestvuje, sela u auto i došla ispred svoje zgrade. Nakon što je stala na parking mesto, usledila je situacija koja ju je uplašila, ali je znala kako da reaguje.
– Ja sam imala jedno veče vratila sam se baš sa predstave i kako imam pored svoje zgrade svoje parking mesto i pritom su svuda zaista kamere. Zakucao mi je jedan mladić na prozor. Ja sam otvorila još sam bila tu da te stvari da nešto odgovorim na poruke dok sam još tu i uh i prepoznala sam da je definitivno reč o narkomanu. Mislim, ne mislim samo na osnovu njegovog izgleda nego i ponašanja. Rekao mi je da ga odvezem 500 m i ja kažem da ne mogu. Rekoh 500 m, još ja namerno obraćam mu se sa vi zbog te neke distance i lepo kažem u ostalo 500 m pre ćete doći da prošetate. Kad je on krenuo da udara ovaj kolima mislim ja sam zatvorila prozor i onda su reagovale komšije koje su počele da pale sve, to je bilo prilično bučno i onda je on pobegao, međutim može da da se desi nešto drugo. I pritom imamo interfon. Imamo znači kamere su postavljene svuda. Mislim da je to u celom gradu tako.
– Međutim žena koja se vraća noću sama još uvek vučem ne znam mikrofon, kofer i sve ostalo, je l’ zaista nije naivno i ne radi se o tome. Ja nisam uopšte ne važim zaista za za neku njanju, ali postoji nešto što se zove strah od nepoznatog ili ta neka neizvesnost. Zato što sad da neko krene na me, ja sam tu, ja ću da se branim i uradiću šta mi je u moći da uradim, je l’? Ali kada neko kako bih rekla podmuklo nešto uradi, to je već druga stvar. Tu si apsolutno nemoćan. I sad pošto postoje kamera, znači tu će definitivno sutra ono kao pogledati i videti o kome je reč, ali u međuvremenu možda ti je neko razbio glavu, je l’? Tako da mnogo je onako kako bih rekla baš teško vreme. Tako da ako porediš sa 90im, zaista gore – zaključila je za Blic.
“Ovo su teže godine od 90-ih”
Zorana Pavić odlično zna kako su izgledale devedesete, s obzirom da je tada bila jedna od najpopularnijih pevača, pa je sada u istom razgovoru komentarisala vreme u koje živimo, uporedivši ga sa onim koje se živelo. Kako kaže, čini joj se da je sada mnogo gore.
– Pa ja mislim ne da su teže godine od 90-ih, nego znatno teže zato što su se tu desile još mnoge druge stvari u smislu bar ih ja tako nekako uh doživljavam. E i kao što rekoh u prethodnom izlaganju zato što ja imam utisak da sve ovo što se dešava na globalnom nivou a znam da znaš da uopšte nije mi ja uopšte nisam u fazonu nekog filozofiranja i ja sad nešto tu da mudrujem. Uostalom mislim to se od mene ni ni očekuje. Ali na takvo pitanje zaista imam potrebu da ti odgovorim. Da recimo kada je u pitanju Olimpijada ili Evrovizija da tako sve dehumanizovano, da se sve pretvorilo u tako tako neki cirkus gde gde ono pa čak mislim i ova veštačka inteligencija koliko god pomogne u određenim situacijama ja ja sam užasnuta. Mislim to je nešto što definitivno i moje okruženje i mene mene počinje da plaši dokle se stiglo. J l’ imam utisak pa ću završiti sa navodnom filozofijom da kao da se na globalnom nivou radi na tome da se sve obesmisli, da se sve obesmisli i da sve ono što je po meni najvažnije, a to je ljubav, a to je poverenje, lojalnost, poštovanje, umetnost, da sve to tako porodica da se sve obesmisli i ja verujem da oni u tome neće ovaj pobediti.
Dodaj komentar