radiobalkanfox
Sava Jeremić (1904 – 1989) je za života ušao u legendu. Od tog malog komada drveta napravio je svetski unikat i ostavio našem rodu u amamet – okovanu frulu. Ostavio je Sava i tri sina, a Stanimir je u radio izdanju Muzičke apoteke pričao o svom slavnom ocu.
– Savini roditelji, majka Zlata i otac Živan, vodili su ga po vašarima. Kad se Sava izgubi, obično su ga nalazili ispred kaveza kako se igra sa majmunima i pokazuje frule koje je sakupio. Sa svakog vašara vraćao se i sa nekoliko novih frula.
– Prvi bakšiš je dobio sa desetak godina, kada je od seoskog kmeta izmamio po dukat za odsvirano kolo na seoskoj slavi. Primeti to i sreski načelnik pa mu odredi vodiča da ga odvede u Radio Beograd. Tako je Sava došao i do čuvenog Carevca.
1936. godine Sava Jeremić je položio audiciju za solistu Radio Beograda. Istog dana kad je primljen prvi put je i zasvirao na radiju. I tako sve do penzije 1958.
– Moj otac se pojavio na radiju 1936, a već 1941. godine otišao je u rat kao trećepozivac, izvučen i regrutovan pravo iz emisije. Ubrzo, po propasti Jugoslavije, biva zarobljen. Bežeći od Nemaca, padajući i ustajući po vrletima, razbucao je svoju legedarnu frulu. Od šatorskog krila skidao je dugmad i pravio prstenove da bi povezao delove instrumenata. Sava je, u stvari, tu polomljenu frulu, stegao i oblepio. Tako je nastala čuvena okovana frula.
– Sava nije hteo da menja frulu. Verovao je u neponovljiv zvuk svoje frule napravljene od drveta starog sto godina. S tom frulom i kolom „Paraćinka“ osvojio je prvo mesto na Međunarodnom festivalu folklora 6. jula 1953. godine u Langolenu, predgrađu Londona.
Frula je, kažu, sirotinjski instrument. U Savinim rukama frula je istinski narodni reprezent, prepoznatljiv po neponovljivom tonu.
– Savina frula je kao i mnoge druge – šuplje parče drveta sa šest rupa. E sad, druga je stvar kako Sava svira. Sava je nejednakim poklapanjem rupa i presecanjem vazdušne struje, čistom intuicijom pronalazio tonove – primetio je profesor Muzičke akademije Mihajlo Vukdragović.
– Naime, tu nema fiksnog tona kao kod harmonskih instrumenata. Sava to nije umeo da objasni ni meni ni novinarima, a svirao je i najveselije i najsetnije melodije.
1974. godine Jugoton je objavio raritetan album sa deset kola („Rumenka“, „Ražanjsko“, „Banjski čačak“, „Moravac“, „Tipografsko“, „Vranjanka“, „Carevka“, „Borino“, „Aleksinačko“, „Pravo oro“) u izvođenju oca i sina, Save Jeremića na fruli i Stanimira Jeremića na harmonici, uz ansambl Dragana Aleksandrića.
– Kad sam prvi put upoznao Radojku Živković i čuo njenu svirku, poželeo sam od oca da mi kupi harmoniku. Otac nije hteo da čuje, plašio se da ne popustim u školi. Srećom, naš prijatelj Toša Elezović mi je poklonio harmoniku, a kod Mije Krnjevca sam usavršio prstored. Formirali smo ansambl i ekipu pevača, u kombinaciji zvezda i radio pevača (Lepa Lukić, Nikola Badev, Radmila Dimić, Veselinka Ivančević).
– Zavoleo sam Radojkino sviranje i zamolio da mi pokaže kako to ona svira. Govorila mi je da svira neki ruski raspored na dijatonskoj harmonici i da to nije za mene, da to ne mogu da skinu ni najveći majstori – pričao je Stanimir Jeremić Tiče, sin slavnog Save.
Sava Jeremić je preminuo 21. aprila 1989. Ikoni frule u čast ustanovljena je manifestacija „Dani Save Jeremića“ u Ražnju.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar