5 stvari koje ne smete da radite dok dete ima tantrum

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Tantrumi su normalan deo odrastanja, ali za roditelje mogu da budu izuzetno iscrpljujući i zbunjujući. U tim trenucima mnogi odrasli pokušavaju da umire dete što brže, jer se tantrumi neretko javljaju u javnosti, ali upravo neke uobičajene reakcije mogu da pojačaju detetovu uznemirenost umesto da je smanje.

Stručnjaci ističu da mala deca još uvek nemaju razvijenu sposobnost samoregulacije emocija, pa im je potrebna podrška odraslih, koji moraju da ostanu pribrani i ne izgube strpljenje, da kroz te nalete besa prođu na zdrav način.

Šta je tantrum?

Temper tantrum predstavlja reakciju malog deteta na frustraciju, ograničenja ili nemogućnost da dobije ono što želi, bez obzira na to da li ne ume da reši neki problem ili da verbalno izrazi svoja osećanja zbog, recimo, toga što mu ne date treći sladoled. Kad se frustracija nagomila, dolazi do snažnog emotivnog pražnjenja koje se manifestuje kao napad besa.

U tim trenucima dete može da pocrveni, da intenzivno plače i vrišti, a neretko i da se baca na pod, šutira predmete ili reaguje potpuno nekontrolisano dok se emocije ne isprazne.

Odraslima ovakve situacije često deluju kao preterivanje zbog sitnice, ali za dete je okidač tantruma uvek značajan, jer ono još uvek nema razvijenu sposobnost da jasno izrazi frustraciju, objasni šta ga muči ili zatraži pomoć na smiren način.

Brojni stručnjaci su se bavili uzrocima tantruma i načinima kako ih ublažiti i pomoći detetu da lakše prođe kroz te emocije. Klinička psihološkinja iz Njujorka, dr Rebeka Šrag Heršberg, u svojoj knjizi “Vodič za preživljavanje tantruma” posebno naglašava važnost onoga što roditelji ne treba da rade tokom izliva besa, jer određene reakcije mogu dodatno da pogoršaju situaciju.

1. Ne umanjujte emocije deteta.

Roditelji često opisuju tantrume kao “dramu zbog sitnice”, ne shvatajući da time umanjuju važnost onoga što dete oseća. Međutim, detetove reakcije treba shvatiti ozbiljno, jer omalovažavanje emocija ili etiketiranje deteta kao “razmaženog”, “bezobraznog” ili “detinjastog” može dodatno da pojača njegovu uznemirenost i produži tantrum.

2. Ne govorite detetu kako treba da se oseća.

Rečenice poput “Ne ljuti se” ili “Prestani da plačeš” ne pomažu detetu da se smiri, već zapravo negiraju njegove emocije.

Dete u ovom uzrastu tek uči da prepozna i imenuje svoja osećanja, pa je važno da mu se dozvoli da ih proživi, umesto da mu se nameće kako bi “trebalo” da se oseća. Emocije ne nestaju zato što ih ignorišemo. Naprotiv, dete kroz njih uči i razvija emocionalnu inteligenciju.

3. Ne koristite lažna obećanja da biste zaustavili bes.

U pokušaju da brzo prekinu tantrum, roditelji ponekad posežu za obećanjima koja ne planiraju da ispune. Iako to može kratkoročno smiriti dete, dugoročno narušava poverenje. Ako dete nauči da se obećanja ne poštuju, to može da utičei na njegov odnos prema iskrenosti i granicama u budućnosti.

4. Ne prebacujte detetu odgovornost za svoja osećanja

Nije preporučljivo govoriti detetu da ste tužni ili povređeni zbog njegovog ponašanja tokom tantruma. Mališani još uvek nisu emocionalno dovoljno zreli da preuzmu odgovornost za osećanja odraslih, pa ovakve poruke mogu da ih zbune ili opterete. Iako je važno da dete uči da njegovo ponašanje ima posledice, to ne treba raditi kroz emocionalni pritisak.

5. Izbegavajte sarkazam

Sarkazam je oblik komunikacije koju mala deca ne razumeju, pa može da dovede do dodatne zbunjenosti i frustracije. Kad ton i reči nisu usklađeni, dete ne može da protumači poruku, što može samo da pojača njegovu uznemirenost. Umesto smirivanja, sarkastične reakcije često imaju suprotan efekat.

* Pratite Glossy i na Instagramu, gde vas čekaju interesantne priče, praktični saveti, recepti, modne vesti i još mnogo, mnogo toga…

BONUS VIDEO

Deca ne znaju maternji jezik zbog izmišljenih onomatopeja?

( T.S.R. )