radiobalkanfox
Ljuba Pantović danas živi punim plućima i u odličnoj je formi, a bilo je trenutaka kada nije znala šta joj donosi dan, a šta noć.
– Meni je i način posla i života dobar izgled, a u svom poslu sam najbolja. Nije moj plan da budem sportista, ja sam želela da budem advokat, ali to je ono: “Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari”. Sa druge strane sam upala u nešto što mi je bilo namenjeno, da otkrijem koliko sam bila sposobna za borbu, odricanja, onda me je život stavio ipak u taj deo gde ću ja biti najbolja na svetu. To mi je u opisu radnog mesta. Ne bih mogla da podnesem da se ugojim 20 kilograma, da ne radim ništa, da ne treniram, ne bih mogla da podnesem da sam smrad kog niko ne voli. Mnogo stvari ne bih mogla da podnesem i onda sam utabala svoju stazu i utabam i onog ko stane ispred mene. Vrlo sam beskrupulozna po tom pitanju. Ne dopuštam lošim ljudima, hohštaplerima da mi prilaze – naglasila je Ljuba.
Potom je objasnila i “da uvek ima gard”.
– Nek ja izgledam kao dr****ja, namrštena i odvratna, ja nisam takva, ali je to način samoodbrane od kretena koji bi mi prišli, pokušali da se umešaju u život. Uvek je gard, rampa, opekla sam se o život, o svoju dobrotu sam se opekla. Nikad se nisam žalila na te loše lekcije; možda sam i ja nekoga povredila, a da to nisam znala, pa sam dobila ćušku, ništa nije džaba. Nisam ni ja bila pali anđeo, cvetić, pa: “Ju, vidi šta se desilo”. Ne, nego si jednostavno ti prinuđen da uradiš nešto što nije po protokolu. Meni je najvažnije, da ja nisam uradila ništa što je nemoralno, podlo i prljavo, sve ostalo je dozvoljeno i sa moje i sa tuđe strane – kazala je ona, koju život baš nije mazio.
“Nisam rođena da živim po podrumima!”
– Ko god je meni nešto ružno uradio u životu, hvala mu. Sve što se nekada desilo u životu te usmerilo negde. Plaćala sam cenu sedeći sa lošim ljudima, na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme. Moja greška je što sam znala da sedim sa pogrešnim ljudima, a sedela sam, e, pa onda plati. Niko nije bezgrešan, a prvi se kamenuju i osuđuju i uvek su u prvom redu za kamenovanje najgrešniji ljudi. Smatram da nisam rođena da se vucaram sa kvazikriminalcima, da oni mene serviraju policiji, nisam rođena da živim po podrumima krijući se, rođena sam da budem šampion i najbolja na svetu i to sam postala – naglasila je Ljuba.
Sa majkom Duškom nije imala dobar odnos.
– Najlošiji čovek kog sam upoznala u životu, a upoznala sam od narkomana do ministra. Ogugla sam na bol, bolelo me je to dok sam bila mala, ali kad kao mali naučiš da te neke stvari ne bole, onda kroz život ideš drugačije… Onda me je sestra pitala: “Zašto ti to tako kažeš javno, hoćeš li da prestaneš?” Rekla sam joj da neću. Želim da dam podršku ljudima koji isto to doživljavaju, a nemaju hrabrosti da to urade. Meni je više majka bila majka moje drugarice, nego moja mama. Tih laži, poštapalica, guranja pod tepih, kod mene nema. Nikom ne savetujem ono što sam ja uradila: “Uzmi i pobegni od kuće, trudan sa 16 godina”, to je ludo – prokomentarisala je, pa nastavila o tome kako “mami nikad nije bila dovoljno dobra”.
“Bila sam saterana u ćošak!”
– Krvnički sam se trudila, imala sam sve petice, bila sam najbolji gudač u školi, bila sam šampion, ja nikad nisam čula: “Bravo”. Ja sviram na Kolarcu, a ona meni: “Pa nisi dovoljno vežbala”. Ja sam na kraju sebi polomila prste da ne bih svirala, bila sam saterana u ćošak, morala sam to da uradim – smatra Ljuba, koja zbog ondašnjih obaveza nije imala ni mnogo prijatelja.
– I dan-danas sam prilično asocijalno stvorenje. Nisam imala sa kim da se družim; zovu te dva, tri puta, ja nikad ne mogu i onda te zaborave ljudi. Nisam dopustila da poludim, nego sam pobegla, spasla sebe, platila sam ja i cenu toga, ali nisam se rodila da budem protuva, radila sam, snalazila sam se, uvek sam zarađivala, kao klinka koja je pobegla od kuće, ja sam preprodavala garderobu i naočare da bih imala svoj dinar – zaključila je onda.
Poslušajte zanimljvosti o estradnjacima:
Dodaj komentar