Kako je nestalo ostrvo poroka i bluda Port Rojal

Smešten na ulazu u današnji Kingston na Jamajci, Port Rojal je krajem 17. veka bio drugi po veličini engleski grad u Novom svetu, odmah iza Bostona. Ali, dok je Boston bio centar puritanizma, Port Rojal je bio sve suprotno. Centar poroka i bluda.

Kafane i javne kuće na svakom koraku

Zabeleženo je da je grad imao jednu kafanu ili javnu kuću na svakih deset stanovnika. Pirati bi nakon višemesečnih pljački španskih brodova dolazili u Port Rojal sa ogromnim bogatstvom. Legenda kaže da bi jedan pirat za jednu noć potrošio više zlata na žene i rum nego što bi radnik na plantaži zaradio za godinu dana.

Glavno piće bio je rum toliko jak da su ga zvali „ubica đavola“, a trovanja alkoholom i tuče bili su svakodnevica. 

U Port Rojalu novac nije imao vrednost koju ima u ostatku sveta. Pirati bi donosili španske dukate i srebro u neverovatnim količinama. Pošto su znali da im je životni vek kratak, cilj im je bio da sve potroše što brže.

Javne kuće su radile 24 sata dnevno. Žene (i muškarci) su dovoženi iz Evrope pod lažnim obećanjima o poslu, da bi završili u lučkim bordelima. Mnoge prostitutke su same postajale vlasnice krčmi nakon što bi uštedele dovoljno novca od pirata.

Pirati su kupovali čitavu burad ruma, iznosili ih na sred ulice, otvarali poklopac i primoravali svakog prolaznika da pije sa njima pod pretnjom oružjem.

Crkve prazne, a bordeli puni

Iako je u gradu postojala crkva (St. Paul’s), zapisi govore da je bila gotovo prazna, dok su bordeli preko puta bili prepuni.

Psovanje i ismevanje religije bilo je neka vrsta sporta među posadama. Port Rojal je bio mesto gde su se mešali ljudi svih vera, ali je jedina “religija” bila potraga za trenutnim užitkom.

Iako je formalno postojao guverner, on je često bio u savezu sa piratima. Sir Henry Morgan, najpoznatiji pirat, jedno vreme je čak bio zamenik guvernera. Zamisli grad gde je “šef policije” zapravo kralj kriminalaca – to je bila idealna sredina za procvat svakog poroka.

Jedan od najpoznatijih opisa dolazi od sveštenika koji je stigao u grad neposredno pre zemljotresa. Bio je zgrožen onim što je video:

“Ljudi su ovde toliko ogrezli u poroku, da je to neopisivo. Blud se vrši naočigled svih, pijanstvo je opšte stanje duha, a strah od Boga uopšte ne postoji. Bojim se da će ova zemlja prosto nestati pod teretom svog greha.”

Zemljotres i cunami uništili sve pred sobom

Vrhubac raskalašnosti prekinut je 7. juna 1692. godine, tačno u 11:43 pre podne (što je poznato po džepnom satu pronađenom u olupinama koji je stao u tom trenutku). Tokom snažnog zemljotresa (jačine oko 7,5 stepeni), tlo se bukvalno pretvorilo u tečnost. Zgrade, ulice i ljudi su „potonuli“ u zemlju. Odmah nakon potresa, usledio je ogroman talas koji je prekrio ono što je ostalo. Čak 33 akra grada završilo je na dnu mora. :

Oko 2.000 ljudi je poginulo trenutno, a još 3.000 u nedeljama koje su usledile zbog povreda i bolesti. 

Mnogi savremenici su pisali da je Port Rojal uništen jer je postao „ogledalo pakla“. Verovalo se da je zemlja proždrala grešnike jer su njihova dela prevršila svaku meru. Čak je i groblje gde je bio sahranjen Henri Morgan skliznulo u more, kao da ni mrtvi pirati nisu imali mira.

Danas se Port Rojal naziva „Podvodnim Pompejima“.Grad nije nestao – on je konzerviran pod slojevima peska i mulja na dnu mora. Arheolozi su pronašli neverovatno očuvane krčme, prodavnice i domove sa kompletnim inventarom, od flaša ruma do tanjira sa ostacima hrane.Iako je danas samo malo ribarsko selo na kopnu, veći deo „starog“ Port Rojala je zaštićena arheološka zona pod vodom, za koju je potrebna posebna dozvola za ronjenje. 

Jedan od retkih preživelih, Luis Galdi, tokom zemljotresa je upao u jednu pukotinu u zemlji koja ga je „progutala“, ali ga je sledeći talas izbacio nazad u more, gde je preživeo držeći se za olupinu. Na njegovom nadgrobnom spomeniku na Jamajci i danas piše ova neverovatna priča.