Velika mudrost patrijarha Pavla

Reči patrijarha Pavla i danas se prepričavaju po kafanama, manastirima i porodičnim okupljanjima. Njegov britki humor nije bio puko zavitlavanje, već fini moralni šamar uvijen u osmeh. Kroz par rečenica umeo je da kaže više nego drugi kroz dugačke propovedi.

Izreke patrijarha Pavla o skromnosti vladika

Najpoznatija dosetka rodila se ispred Patrijaršije, kada je ugledao niz luksuznih automobila. Upitao je pratioca čija su to skupa kola parkirana. Kada je čuo da pripadaju vladikama došlim na Sabor, samo je uzdahnuo i izgovorio rečenicu koja se i danas citira:

„Bog ih video, šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti.“

Dosetke patrijarha Pavla o godinama i zdravlju

Kada su ga lekari VMA pitali kako se oseća, odgovorio je u jednom dahu da je još mlad i da ga to pitaju kad ostari. Imao je preko devedeset godina.

Pojavivši se s ortopedskom hodalicom u Patrijaršiji, prvi se sebi nasmejao: malo sam pao, pa sad moram da guram ovo čudo.

Sličnu lekciju o porocima održao je jednom boemu pred Sabornom crkvom.

Pijani prolaznik mu je prišao tvrdeći da su njih dvojica najbolji ljudi na svetu. Patrijarh mu je mirno odvratio da jesu, ali da ništa ne valjaju kad popiju. O duvanu je imao svoje objašnjenje: da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.

Anegdote patrijarha Pavla o ratu i karikaturi

Tokom raspada SFRJ jedan karikaturista ga je predstavio kao ratnika obloženog bombama, sa škorpionom o pojasu.

Umesto da se uvredi, on se našalio kako su mnogi mislili da će lako s njim jer izgleda slabašno, a evo kako ga drugi zapravo vide. Tu se ogleda njegova umešnost da i zlobu pretvori u povod za smeh.

Lekcija mladom činovniku

Bio je poznat po tome što je gasio sijalice po hodnicima Patrijaršije da se struja ne troši uzalud. Jednom je uhvatio mladog službenika kako posle radnog vremena pregleda zabavne sajtove. Iza leđa mu se začuo tihi glas: a ti na to trošiš struju. Nije bilo grdnje, samo pitanje koje je peklo jače od svake kazne.

Reči patrijarha Pavla o moralu i pogledu na svet

Usred leta insistirao je da gradskim autobusom ide u crkvu na Banovom brdu. Pratilac ga je odgovarao argumentom da su prevozi krcati razgolićenim svetom koji žuri na Adu Ciganliju. Patrijarh nije popustio, samo je tiho dodao da svako vidi ono što želi. Tom rečenicom je obrnuo perspektivu i vratio odgovornost onome koji gleda.

Kada ga je bivši američki ambasador Voren Zimerman na jednom prijemu upitao kako Sjedinjene Države mogu da pomognu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, dobio je odgovor kakav nije očekivao. Patrijarh ga je zamolio samo da im ne odmažu, jer će tako najviše pomoći. Diplomatska finesa upakovana u jednu rečenicu.

Zašto se njegove poruke i danas prepričavaju

Zato što nisu bile pisane za novine ni za istorijske čitanke. Nicale su u hodu, u liftu, ispred crkve, u bolničkoj sobi. Bez pretencioznosti, bez želje da se citira. A baš zato su se urezale dublje od mnogih službenih govora.

(Espreso/Krstarica/DČ)