Etnolog Saša Srećković o Ilindanu

Kada u letnjim danima prvi put zagrmi snažno i nebo se zatamni, u narodnom sećanju javlja se priča o Svetom Iliji, svetitelju koji, prema predanju, nebom juri u vatrenim kočijama. Grmljavina je zvuk njihovih točkova, a munje tragovi njegove borbe protiv nečistih sila. Tako su generacije pre nas objašnjavale moćne prirodne pojave koje su oduvek budile strahopoštovanje.

Kako objašnjava Srećković, za ovaj dan vezana su brojna pravila ponašanja koja su imala za cilj da očuvaju sklad između čoveka, zajednice i prirode. Na Ilindan se izbegavalo obavljanje teških poslova, naročito radova u polju, jer se verovalo da nepoštovanje praznika može doneti nevreme, grad ili drugu nesreću.

Sa ovim praznikom povezana su i narodna zapažanja o promeni godišnjeg doba. Izreka „Od Svetog Ilije sunce sve milije“ označava trenutak kada leto postepeno počinje da ustupa mesto jeseni. Prema narodnom verovanju, posle Ilindana vode postaju hladnije, pa se izbegavalo kupanje u rekama.

Srećković ukazuje i na značaj običaja koji su se u pojedinim krajevima Srbije sačuvali do danas. Jedan od njih je deljenje meda na Ilindan. Med je simbol zdravlja, blagostanja i dobrih odnosa među ljudima, a njegovo darivanje izražava želju za srećom i napretkom porodice i zajednice.

Ilindan je, kako podseća Saša Srećković, bio i dan saborovanja i okupljanja. Kod hramova i svetilišta posvećenih Svetom Iliji ljudi su se susretali, molili, palili sveće i zajedno obeležavali praznik. Takva okupljanja nisu imala samo verski, već i društveni značaj, jer su učvršćivala veze unutar zajednice.