Komšije iz rodnog mesta Radiše Uroševića iskreno o pevaču

Radiša Urošević je svoje rano detinjstvo proveo u rodnom selu Resnik, nedaleko od Kragujevca.

O tom teškom periodu kroz koji je pevač prošao, njegov prvi komšija i rođak svedoči rečima:

– Majka ga je ostavila, posle je došla maćaha i normalno, on se sam izborio.

Njegov prijatelj i drug iz detinjstva prisetio se kako je to izgledalo iz ugla svedoka:

– Bili su razdvojeni. Ne znam da li je to uticalo na njega, bio je mali kad su se oni razdvojili, tata se oženio drugom ženom, a majka mu se preudala u Kragujevcu i nasledila kuću tu.

Uprkos svemu, meštani ga pamte kao izuzetno dete, što potvrđuje i jedna komšinica iz sela:

– Nije to što je iz Resnika, ali je super. Majke mi i vaspitano dete je odmalena bio i sestru ima dorbru. Majka i otac su mu se razveli. On je ostao da živi sa ocem, ali lepo je živeo i sa ocem i sa majkom.

Život na selu u to vreme zahtevao je rano sazrevanje i naporan rad, a školske dane opisuje njegov komšija:

– Nismo imali ništa skoro, nisu bile ni ove građevine, ništa. Išli smo u školu peške, vraćali se i posle čuvaš ovce…

Ipak, talenat i glas mladog Radiše odmah su se istakli na lokalnim događajima. Njegov brat od strica priča o tim počecima:

– On je jedan dečko koji je još kao osnovac pevao na školskim priredbama ovde u selu. Bile su priredbe, takmičenje sela, pa je onda bio novogodišnji program i neki ljudi važni su primetili da je on je talentovan i da ima sluha.

Nakon što je završio osnovnu školu u selu, Radiša je otišao za mehaničara, otkrio je njegov drug iz detinjstva.

– Išao je on posle za mehaničara u Kragujevcu. To je završio.

Njegov muzički put krenuo je ozbiljnijim koracima tokom srednjoškolskih dana u Kragujevcu, a brat od strica opisao nam je kako je sve to izgledalo:

– Kada je pošao u srednju školu počeo je malo da radi po tadašnjim kafanama, nije bilo ovih klubova i kafića. Jednostavno bile su te kafane, radio je u jednoj gradskoj kafani koja je u samom centru grada, u samom centru Kragujevca, kasnije je sve išao u kvalitetnije kafane, lepše i bolje. Mada tad, u to vreme, u njegovo vreme i moje vreme, mi smo vršnjaci, ja sam ’51. godište i stariji sam od njega možda jedno dva meseca, on je u to vreme tih ’70. godina bio jedan od najpopularnijih pevača narodne muzike u Kragujevcu. Ja mislim da i danas nema niko ko je bolji od njega kao narodnjak. To su te pesme koje se zovu dvojkaši, to je dvojka ritam.

Preokret se dogodio kada je Radiša sa prijateljem otišao u Beograd, u čuveni “Pionir”, što njegov drug iz detinjstva pamti do najsitnijih detalja:

– Jeste. Išao sam sa njim, odveo me u Pionir, tada ga je Boki Milošević upoznao. Ja sam sedeo tu… Uzeo ga je Boki i neki Radetić i on je snimio prvu pesmu “Poletela ptica golubica” ja sam tad pošao u vojsku, a on je posle mene tri, četiri meseca otišao. Snimio je prvu ploču…

U selu je to bila prava senzacija, a komšije se rado sećaju tog trenutka:

– Pa srećni, deca tu pred prodavnice, slušali smo, imao je onaj radio sa gramofom i onda su puštali, pravili sedeljke i eto.

Dok su estradu pratili razni skandali, Radiša je ostao veran svojoj prvoj ljubavi, kako je naveo njegov komšija.

– On je otišao, mlad se oženio, pre vojske se oženio i dan-danas je sa Milom.

Njegov prvi komšija i rođak ističe koliko je bilo teško ostati imun na izazove javnog života, ali da je Radiša u tome uspeo:

– Znam da se zaljubio u Milu, u sadašnju ženu. Ona je ja mislim išla u tehničku školu i sklopili su brak i jedini je pevač koji nije imao afere kao ostali ovi koji su… Imao je on prilike, ali je bio sposoban, treba se sakriti malo. Ja nisam čuo ništa, ali biti u takvom društvu teško to da…