radiobalkanfox
- Svoj muzički talenat je pokazao još kao osnovac, a prve značajne nastupe imao je u kragujevačkim kafanama tokom srednje škole.
- Proboj na nacionalnu scenu doživeo je nakon što je snimio prvu ploču u Beogradu, što je izazvalo oduševljenje u rodnom selu.
Radiša Urošević je jedno od najprepoznatljivijih imena domaće narodne muzike, ali iza njegovog velikog uspeha stoji priča o ranoj borbi, skromnosti i dubokoj povezanosti sa rodnim krajem.
Odrastajući u selu Resnik nadomak Kragujevca, poznati pevač je još kao dete iskusio ozbiljne porodične potrese. Roditelji su mu se razveli dok je bio sasvim mali, što je rano ugasilo bezbrižnost detinjstva i usmerilo ga ka samostalnosti.
O teškom periodu kroz koji je Radiša prošao nakon razlaza roditelja, njegov prvi komšija i rođak za emisiju Metar moga sela je govorio:
” Majka ga je ostavila, posle je došla maćaha i normalno, on se sam izborio.”
Njegov prijatelj i drug iz detinjstva prisetio se kako su te okolnosti izgledale iz ugla svedoka:
“Bili su razdvojeni. Ne znam da li je to utico na njega, bio je mali kad su se oni razdvojili, tata se oženio drugom ženom, a majka mu se preudala u Kragujevcu i nasledila kuću tu.”
Ipak, uprkos burnom detinjstvu i odrastanju sa ocem, Radiša je u selu bio prepoznat kao izuzetno vaspitano dete koje je uspevalo da izgradi mostove i ostane u dobrim odnosima sa oba roditelja. To potvrđuju i reči njegove komšinice:
“Nije to što je iz Resnika, ali je super. Majke mi i vaspitano dete je odmalena bio i sestru ima dorbru. Majka i otac su mu se razveli. On je ostao da živi sa ocem, ali lepo je živeo i sa ocem i sa majkom.”
Život na selu u to vreme zahtevao je rano sazrevanje i naporan rad, a školske dane opisuje njegov komšija:
“Nismo imali ništa skoro, nisu bile ni ove građevine, ništa. Išli smo u školu peške, vraćali se i posle čuvaš ovce…”
Muzički počeci, zanat i kragujevačke kafane
Talenat i vanserijski glas mladog pevača odmah su se istakli na lokalnim događajima i školskim priredbama. Njegov brat od strica se sa ponosom priseća tih samih početaka:
“- On je jedan dečko koji je još kao osnovac pevao na školskim priredbama ovde u selu. Bile su priredbe, takmičenje sela, pa je onda bio novogodišnji program i neki ljudi važni su primetili da je on je talentovan i da ima sluha.”
Nakon što je završio osnovnu školu u Resniku, Radiša je upisao i završio zanat u Kragujevcu, što njegov drug iz detinjstva opisuje rečima:
“Išao je on posle za mehaničara u Kragujevcu. To je završio.”
Međutim, muzika je bila njegov pravi životni poziv. Tokom srednjoškolskih dana počeo je ozbiljnije da nastupa po kragujevačkim kafanama, koje su u to vreme bile jedina mesta za predstavljanje narodne muzike. Brat od strica detaljno opisuje taj period i Radišinu brzu popularnost:
“Kada je pošao u srednju školu počeo je malo da radi po tadašnjim kafanama, nije bilo ovih klubova i kafića. Jednostavno bile su te kafane, radio je u jednoj gradskoj kafani koja je u samom centru grada, u samom centru Kragujevca, kasnije je sve išao u kvalitetnije kafane, lepše i bolje. Mada tad, u to vreme, u njegovo vreme i moje vreme, mi smo vršnjaci, ja sam ’51. godište i stariji sam od njega možda jedno dva meseca, on je u to vreme tih ’70. godina bio jedan od najpopularnijih pevača narodne muzike u Kragujevcu. Ja mislim da i danas nema niko ko je bolji od njega kao narodnjak. To su te pesme koje se zovu dvojkaši, to je dvojka ritam.”
Preokret u Beogradu i prva snimljena ploča
Preokret u njegovoj karijeri dogodio se kada je sa prijateljem otišao u Beograd, pravo u dvoranu “Pionir”, gde je njegov talenat prepoznao legendarni Boki Milošević. Taj trenutak njegov drug iz detinjstva pamti do najsitnijih detalja:
“-Jeste. Išao sam sa njim, odveo me u Pionir, tada ga je Boki Milošević upoznao. Ja sam sedeo tu… Uzeo ga je Boki i neki Radetić i on je snimio prvu pesmu ‘Poletela ptica golubica’ ja sam tad pošao u vojsku, a on je posle mene tri, četiri meseca otišao. Snimio je prvu ploču…”
U rodnom Resniku, uspeh njihovog mladog meštanina i njegova prva ploča izazvali su veliku radost i slavlje. Komšije se rado sećaju te atmosfere:
“Pa srećni, deca tu pred prodavnice, slušali smo, imao je onaj radio sa gramofom i onda su puštali, pravili sedeljke i eto.”
Ljubav za ceo život i estradna karijera bez skandala
Dok su estradni svet često pratili skandali i kratkotrajne afere, Radiša je ostao sinonim za stabilnost i vernost svojoj prvoj ljubavi. Oženio se veoma mlad, pre odlaska u vojsku, i do danas je ostao u braku sa suprugom Milom. Njegov komšija kratko svedoči:
“- On je otišao, mlad se oženio, pre vojske se oženio i dan-danas je sa Milom.”
Prvi komšija i rođak ističe koliko je bilo teško ostati imun na sve izazove javnog života na estradi, ali i kako je Radiša uspeo da sačuva svoj brak i ugled:
“Znam da se zaljubio u Milu, u sadašnju ženu. Ona je ja mislim išla u tehničku školu i sklopili su brak i jedini je pevač koji nije imao afere kao ostali ovi koji su… Imao je on prilike, ali je bio sposoban, treba se sakriti malo. Ja nisam čuo ništa, ali biti u takvom društvu teško to da…”
Vernost korenima: Izgradnja nove kuće i duboko poštovanje komšija
Radiša nikada nije zaboravio svoje poreklo i Resnik, u koji i danas rado ulaže. Na svom porodičnom imanju trenutno gradi novu kuću, a njegovi prijatelji i komšije svedoče o njegovoj skromnosti i neraskidivom prijateljstvu koje i dalje traje. Njegov najbolji prijatelj iz detinjstva sa osmehom priča o zajedničkim danima i radovima:
“Sada će da pravi kuću, doterao je i pesak, ja ću nešto ga pomoguem sa pečenjem. Častio sam ga i sad prošli Uskrs, 35 kg prase sam mu poklonio. Nismo bolji mogli da budemo, odrasli smo tu od deteta.”
Da su radovi u toku i da Radiša drži do dobrosusedskih odnosa potvrđuje i njegov rođak koji živi na imanju odmah pored:
“Rasturio je to i ogradio i pored mene žicu stavio i treba, ja imam ovce… Dolazi tu, majstori su radili, vidimo se, popričamo i uvek mi se javi. Neću da grešim ja nikako dušu da je on nešto loš i prema meni i prema komšiluku.”
Ipak, najlepši opis Radiše kao čoveka daju reči njegove komšinice koja naglašava njegovu spremnost da uvek ispoštuje ljude iz svog kraja:
“Ako je neko veselje, on je uvek prisutan, ako je neka sahrana, on uvek dolazi, svakoga ispoštuje. Nemam, stvarno nemam jednu ružnu reč da kažem za njih.”
Dodaj komentar