radiobalkanfox
Dok savremeni svet troši milijarde dolara pokušavajući da produži biološki vek i u panici beži od same pomisli na starenje, Sveti vladika Nikolaj Velimirović je na smrt gledao potpuno drugačije. Za njega, najveći strah modernog čoveka bio je samo – obična iluzija.
Kroz svoja najvažnija dela, poput knjige “Iznad greha i smrti” i čuvenih “Misionarskih pisama”, srpski Zlatousti je ostavio jasne putokaze kako da pobedimo strah od groba.
Evo 5 ključnih poruka vladike Nikolaja o tome šta se zapravo dešava kada se zemaljski život ugasi.
Foto: Wikipedia
Smrt nije kraj, već obična seoba
Za vladiku Nikolaja, fizički kraj nije brisanje čoveka iz postojanja. On je to poredio sa prelaskom iz jedne sobe u drugu, ili sa odlaskom na put. U svom sto devetom Misionarskom pismu, on naglašava da pravi hrišćani uopšte ne bi trebalo da koriste reč “smrt”, već isključivo izraz “prelazak iz ovog života u onaj život”.
“Čovek ne nestaje, on se samo seli kod svog Nebeskog Oca.”
Telo je samo privremeno odelo duše
U poetskim delima, poput “Molitava na jezeru”, vladika podseća da je naše materijalno telo prolazno, poput haljine koju čovek obuče za jedan dan, a zatim svuče. Kada telo ostari ili oboli, duša ga odbacuje da bi primila novu, večnu odeću u Carstvu nebeskom. Iz te perspektive, fizičko propadanje nije tragedija, već prirodno oslobađanje duha.
Foto: Printskrin
Bolest je poseta, a smrt je poziv
Jedna od njegovih najčešće citiranih misli iz zbirke “Misli o dobru i zlu” glasi: “Bolest je Božija poseta, a smrt je Božiji poziv.” Nikolaj je verovao da patnja koja prethodi kraju nije kazna, već prilika za duhovno očišćenje. Ona služi da čovek utiša svoj ego, razmisli o svojim delima i spreman dočeka trenutak kada ga Tvorac pozove k sebi.
Strah od groba je zapravo strah od greha
Zašto se toliko plašimo kraja? Vladika Nikolaj nudi dubok psihološki odgovor: mi se ne plašimo same smrti, već svoje nečiste savesti. Čovek koji živi moralno, koji prašta i čini dobro, nema razloga za strah. Sa druge strane, greh je taj koji stvara mrak i paniku pred nepoznatim. Kada se čovek kroz pokajanje očisti, on se, poput Svetog đakona Avakuma, raduje susretu sa večnošću.
Foto: Printskrin
Prava ljubav ne može da umre
Kada gubimo bližnje, bol je neminovna, ali vladika je uplakanim majkama i udovicama uvek nudio nadu umesto crnine. On je tvrdio da veze koje su na zemlji isklesane u ljubavi, prijateljstvu i dobroti preživljavaju fizički rastanak. Oni koji su otišli pre nas nisu izgubljeni u ništavilu – oni su živi pred Bogom i čekaju ponovni, radosni susret sa onima koje su voleli.
Svoj svojevrsni duhovni zaveštaj vladika je ostavio u čuvenim stihovima koji i danas odzvanjaju kao krajnja pobeda nad prolaznošću: “Ja umret ne mogu – Hristos umre za me.”
Fizički je preminuo u dalekoj Americi 1956. godine, ali njegova reč i misao danas su živiji nego ikad.
Dodaj komentar