Kako je Niš oblikovao Radoša Bajića: Priča o mladosti

Svečano otvaranje Međunarodnog filmskog festivala Niš večeras na veličanstvenoj Letnjoj pozornici na niškoj Tvrđavi obeležiće regionalna premijera dugoočekivanog filmskog ostvarenja “Čuvari ikone Svetog Đorđa” u režiji Jelene Bajić Jočić.

Radoš Bajić stigao je u grad na Nišavi, gde je proveo deo svoje mladosti. O vezi s ovim gradom govorio u ispovesti za Kurir.

– Bez obzira na socijalni status pojedinca, školovanje je bilo dostupno svima. Gotovo svi seljački sinovi, onako džumle, išli su na studije ili makar u srednje škole. Cela moja generacija koja je stasala na selu i naučila da pliva na Zapadnoj Moravi, bez izuzetka, posle osnovne škole krenula je na školovanje u srednje škole i gimnazije u obližnji Trstenik. Jedino sam ja prekršio to pravilo i upisao srednju školu 110 kilometara dalje i južnije od moje Medveđe. Otišao sam kao neki mlađahni moravski Odisej u grad koji je tada za mene bio veći od Njujorka – u Niš.

Sudbinska odluka mojih roditelja da me posle gubitka ćerke puste da odem iz roditeljske kuće odrediće moju budućnost i moj životni put. Krajem avgusta 1968. godine na stanici u Trsteniku, u autobus na redovnoj liniji Titovo Užice – Skoplje, ušli su jedna otresita i naočita seljanka s maramom i putnom torbom iz koje su virile tegle s mladim kajmakom i slatkom od dunja i jedan plavokosi bledunjavi momčić, koji je na leđima nosio harmoniku. Slika za pamćenje, moja majka Vera i ja, s prtljagom roditeljske brige, nadama i strahovima i dečjom željom da se dosegne svet, mnogo dalji i mnogo veći od seoskog atara.

Moje “niške godine” povezale su dve decenije, kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina. Prvi stan, zapravo moja đačka sobica u koju sam ulazilo tako što sam morao da prolazim kroz kuhinju, u kojoj je punačka gazdarica na plotni šporeta na drva mešala varjačom džem, ajvar ili ljutkasti pindžur koji je štipao nozdrve – bila je u Dušanovoj ulici. Ispod mog prozora i noću i danju prolazili su teški kamioni koji su tutnjali prema bugarskoj granici. Nije bilo zaobilaznice i sav saobraćaj je tih godina išao kroz Niš. Gazdaričin muž, koji je bolovao od srca, svako bogovetno popodne je hrkao na kauču. Kad sam se vraćao iz škole, morao sam da hodam na prstima da ga ne probudim. Tu sam se zadržao samo nekoliko meseci jer se njihova ćerka razvela i vratila se u roditeljsku kuću, gde za mene više nije bilo mesta – prisetio se Radoš Bajić.

 – Za vreme boravka i školovanja u Nišu u muzičkoj školi “Vojislav Vučković”, promenio sam preko 20 adresa. Stanovao  sam po ćumezima, suterenima, švercovao sam se da sam student i konačio u studenskim domovima, dovijao se da dođem do bonova za ručak u univerzitetskoj menzi. Više od godinu dana živeo sam u selu Komren nedaleko od Niša kod druga iz razreda Ljubiše Stojanovića. Da bih stigao u školu u centru Niša i da bih mogao da pre početka nastave uđem u neku od učionica i da vežbam na klaviru pre početka nastave, ustajao sam u pet sati. S radnicima “Mašinske industrije” koji odlaze na posao i seljankama koje nose jaja, sir i kajmak na pijac iz sela podno brda Hum pešačio sam do prvog gradskog autobusa više od četiri kilometra. Upoznavao sam život iz prve ruke, živeo s ljudima koje sudbina nije mazila, uostalom, kao ni mene – setio se glumac.

U filmui Miona Marković, Aleksandar Đurica, Branko Janković, Slaviša Čurović, Vjera Mujović, Nedeljko Bajić, Aleksandar Filimonović, Čubrilo Čupić, Strahinja Bičanin, Miroslav Jović, Marko Radojević, Jovana Popović, Danilo Petrović, Aleksandar Stevanović, Aleksandar Marinković, Miloš Tanasković, Sava Stojanović, Dragoslav Ilić, Katrina Mitić i drugi.

Producent filma je „Contrast Studios“, dok su realizaciju filma podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodina, Grad Niš i Grad Zaječar. Koproducenti filma su Kulturni centar Niš, Narodno pozorište Timočke krajine – Centar za kulturu Zoran Radmilović i BN Televizija iz Bijeljine.

Premijera filma “Čuvar ikone svetog Đorđa” u Begradu očekuje se 8. septembra.

 Bonus video: Radoš o tajana serije “Selo gori”