radiobalkanfox
Za razliku od klasičnog moždanog udara, koji dramatično prekida svakodnevicu prepoznatljivim i teškim simptomima, tihi moždani udar ne šalje jasne signale upozorenja.
Osoba najčešće i ne zna da se dogodio, a ožiljci koje ostavlja na mozgu najčešće se otkriju tek naknadno, tokom snimanja CT-om ili magnetnom rezonancom.
Ipak, to ne znači da telo ne šalje nikakve signale. Postoje suptilne promene koje nikada ne bi trebalo ignorisati, piše WebMD.
3 znaka upozorenja na koje morate obratiti pažnju
Iznenadni problemi s ravnotežom
Ako bez jasnog razloga sve češće zapinjete, gubite stabilnost pri hodu ili vam se javlja neobjašnjiva vrtoglavica, nemojte to olako pripisati premoru ili godinama. Iako jedna epizoda nesigurnosti ne znači nužno da ste imali moždani udar, svaka nova i neobjašnjiva promena u ravnoteži zahteva lekarsku procenu.
Kognitivne promene: Pamćenje i fokus više nisu isti
Zaboravnost i rasejanost lako pripisujemo svakodnevnom stresu, ali nagli pad kognitivnih sposobnosti može biti važan alarm. Ako teže pronalazite reči, gubite nit u razgovoru ili vam jednostavni zadaci oduzimaju neuobičajeno mnogo energije, nemojte ignorisati te simptome. Svaka nagla promena u uobičajenom funkcionisanju mozga znak je da treba porazgovarati sa lekarom.
Foto: Shutterstock
Prolazne neurološke epizode
Ono što deluje kao kratkotrajni, bezazleni trenutak slabosti često je najvažnija opomena. Iznenadna utrnulost jedne strane tela, zamućen vid, smetnje u govoru ili kratak gubitak koordinacije mogu ukazivati na prolazni ishemijski napad (TIA). Čak i ako simptomi potpuno nestanu nakon nekoliko minuta, nemojte ih ignorisati – ovaj “mini moždani udar” zapravo je ozbiljno upozorenje da postoji visok rizik od pravog moždanog udara.
Tihi udari, velike posledice
Kod tihih moždanih udara najveća pretnja ne leži u tom jednom, neprimećenom događaju, već u onome što sledi. Oštećenja mozga se tokom vremena nakupljaju, tiho utirući put ka ozbiljnom kognitivnom padu i drastično povećavajući rizik od kasnijeg, težeg moždanog udara.
Zato ne čekajte da situacija postane dramatična. Ako primetite nova oštećenja poput slabosti jedne strane tela, spuštenog ugla usana, iznenadnih problema sa govorom, naglog gubitka vida ili jake nestabilnosti – odmah pozovite hitnu pomoć.
Kada je mozak u pitanju, svaki minut doslovno spasava moždane ćelije.
BONUS VIDEO
Iznenadna slabost, teškoće sa govorom, asimetrija lica, zbunjenost, gubitak ravnoteže, problemi sa vidom i glavobolja mogu biti simptomi moždanog udara.
Moždani udar se najčešće povezuje sa starijim osobama, ali broj slučajeva među ljudima u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama života stalno raste. Ovom zabrinjavajućem trendu mogu doprineti brojni faktori, poput sedentarnog načina života, nezdravih prehrambenih navika, hroničnog stresa, nedostatka sna, pušenja i različitih zdravstvenih problema.
Srčani udar i moždani udar su hitna, životno ugrožavajuća stanja, ali se po svojoj prirodi razlikuju. Dr Nikol Harkin objašnjava zašto je zaštita vašeg srca važna i za zdravlje mozga.
Dr Fen Kaprio, vaskularna neurološkinja je otkrila da najveći broj pacijenata sa simptomima moždanog udara javlja za pomoć upravo u periodu od ranog jutra do podneva, najčešće između 6 i 12 časova
Iznenadna slabost, teškoće sa govorom, asimetrija lica, zbunjenost, gubitak ravnoteže, problemi sa vidom i glavobolja mogu biti simptomi moždanog udara.
Dodaj komentar